Догодило се на данашњи дан – 15.април

Догађаји:

1450. У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији.
1755 — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник.

1912 — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.496 од 2.208 путника.

1923 — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921, ушао у употребу при лечењу дијабетеса.
1941 — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић.
1945 — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”.
1952 — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету.
1968 — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док су кружила у Земљиној орбити.
1979 — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа.
1994 — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини.
1996 — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак.
1996. Од подметнуте експлозивне направе оштећена је Бајракли џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио је да је то је био седми напад на Бајракли џамију од 1990. године.
1997. Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке у Саудијској Арабији, погинула су 343 ходочасника.
1999. НАТО је преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 цивила.
2003. На 18 година затвора осуђен је Фолкерт ван дер Граф, убица холандског политичара Пима Фортјина. То је било прво политичко убиство у Холандији у последња преко три века.
2005. У меморијалном парку холокауста у Бруклину откривена је спомен плоча жртвама логора Јасеновац (Хрватска) што је први јавни споменик у САД страдалима у том логору.
2008. Владајућа руска партија Јединствена Русија (ЈР) једногласно је изабрала председника Русије Владимира Путина за лидера партије. На конгресу ЈР претходно је промењен статут којим је уведена функција председника парије. Прихватањем те функције Путин остаје најутицајнија личност у руској политици и након што је место председника државе почетком маја препустио Дмитрију Медведеву.
2010. Густи облаци прашине из исландског вулкана Ејафјалајокул, до чије је ерупције поново дошло после скоро 200 година мировања, узроковали су обустављање око 6.000 летова авио-компанија у северној Европи, што је представљало почетак петодневног незапамћеног поремећаја ваздушног саобраћаја на овом континенту.
2011. Хашки трибунал осудио је хрватског генерала Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора због злочина над српским становништвом Книнске крајине током и после операције Олуја 1995. године. Апелационо веће Трибунала је у новембру 2012. поништило првостепену пресуду хрватским генералима и ослободило их кривице по свим тачкама оптужнице.
2013. Троје људи је погинуло, а више од стотину повређено у двема експлозијама које су се догодиле током великог маратона у Бостону (САД). За напад су осумњичена браћа Царнајев пореклом из Чеченије.
2013. На председничким изборима у Венецуели тесну победу остварио је Николас Мадуро. Мадуров противкандидат Енрике Каприлес одбио је да прихвати резултат изборне комисије, рекавши да је на изборима било више хиљада нерегуларности и позвао своје присталице на протесте.
2015. Више од 800 избеглица и миграната погинуло је када се преврнуо брод на Медитеранском мору, у близини либијске обале. Само 28 путника брода је преживело несрећу. Према УНХЦР-у, у овој несрећи је погинуло највише избеглица и миграната на Медитерану.
2018. У првом кругу председничких избора у Црној Гори Мило Ђукановић је освојио већину и по други пут постао председник ове земље. Предходни мадат обављао је од 1998. до 2002.
2019. Катедралу Нотр Дам у Паризу захватио је пожар у којем се урушио торањ. Више од 400 ватрогасаца учествовало је у гашењу пожара са тла, пошто је гашење из ваздуха претило да сруши целокупну конструкцију здања чија је градња почела 1163. године. Катедрала је обновљена и отворена децембра 2024.
2014 — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

Рођења:

1843 — Хенри Џејмс, амерички писац. (прем. 1916)

1874 — Јоханес Штарк, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1919). (прем. 1957)

1913 — Ерих Кош, српски књижевник, преводилац и академик. (прем. 2010)
1933 — Живојин Павловић, српски редитељ, сценариста, књижевник и сликар. (прем. 1998)
1938 — Клаудија Кардинале, италијанска глумица. (прем. 2025)
1943 — Роберт Лефковиц, амерички научник, добитник Нобелове награде за хемију (2012).
1944 — Душица Жегарац, српска глумица. (прем. 2019)[11]
1949 — Ала Пугачова, руска певачица.

Смрти:

1764 — Жана Антоанета Поасон, маркиза Де Помпадур, љубавница краља Луја XV. (рођ. 1721)
1765 — Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, песник и академик. (рођ. 1711)
1865 — Абрахам Линколн, председник САД (рођ. 1809)
1971 — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. (рођ. 1916)
1980 — Жан Пол Сартр, француски писац и филозоф. (рођ. 1905)
1990 — Грета Гарбо, америчка филмска глумица шведског порекла. (рођ. 1905)