Данас, 28. августа по новом календару (односно 15. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља Успење Пресвете Богородице, празник у нашем народу познатији као Велика Госпојина. О овој великој тајни, земаљском животу Мајке Божије након Христовог Вазнесења и њеном чудесном преласку у Царство Небеско, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Богородичин живот након Христовог Вазнесења
Свештеник Ковљен нас на почетку подсећа на један од најдирљивијих тренутака Христовог страдања, када је Господ са крста поверио своју Мајку на чување Светом апостолу Јовану Богослову, са којим је она потом провела остатак свог земаљског живота. Отац Ђорђе то овако описује:
„Господ на крсту, бринувши за мајку своју, даде је апостолу Јовану и рече: ‘Сине, ево ти мајке’, и управо мајци својој рече: ‘Мајко, ево ти сина’, да свети апостол Јован буде као њен син. Читав свој живот проведе са апостолом на Сиону. Помагала је светим апостолима, обилазила места где је њен Син чинио чуда, обилазила Маслинску гору, Витлејем, ишла на Голготу.“
Отац Ђорђе истиче да је Пресвета Богородица током свог земаљског живота била велика утеха раној Цркви, те да је посећивала многе светитеље и значајна места:
„Посетила је и Светог Игњатија Богоносца у Антиохији, посетила је и четвородневног Лазара на Кипру, и сав већи део живота за време гоњења провела је у Ефесу са апостолом Јованом.“
Благовест о успењу и чудесни погреб
Говорећи о последњим данима живота Мајке Божије, свештеник описује њену усрдну молитву и тренутак када предаје своју чисту душу Господу:
„У старости мољаше се на гори Елеонској да њен Син, Господ наш Исус Христос, што пре узме душу њену себи. И би тако, усну мирно и упокоји се у Господу. Окупише се свети апостоли и сви осим апостола Томе, и кренуше да је часно сахране у гробницу њених родитеља Јоакима и Ане.“
Сам чин погреба био је праћен великим чудима и небеском заштитом, али и једним догађајем који сведочи о неизмерној сили покајања. Отац Ђорђе детаљно наводи ову сцену:
„На том путу, анђели Божији облаком заклањаше их да их Јевреји не би дирали и узнемиравали. Али један јеврејски свештеник ухвати се за сандук Пресвете Богородице и хтеде да га обори, да га превали. Тада анђео одсече му руке, и доби исцељење тај јеврејски свештеник тек пошто исповеди веру у Господа Исуса Христа. Сахранише је часно.“
Празни гроб и васкрсење Мајке Божије
Као што је Христово васкрсење темељ хришћанске вере, тако и успење Богородице носи поруку победе над смрћу. Промислом Божијим, изостанак једног апостола открио је највеће чудо њеног успења:
„Следеће недеље дође свети апостол Тома, и рече да неће веровати да је умрла док не види тело њено. Отворише гробницу и нађоше само платно којим је била повијена. И то је био доказ да је, као што је и сам Господ Исус Христос васкрсао, тако и своју мајку, Пресвету Богородицу, васкрсао.“
На самом крају свог излагања, отац Ђорђе нас подсећа на утешне речи које је Мајка Божија упутила апостолима, а које и данас, вековима касније, одзвањају у срцима свих верних:
„Јави се светим апостолима Пресвета Богородица из Царства Небеског и рече им: ‘Радујте се, јер ћу бити увек са вама’.“