Док се модерна грађевинска индустрија ослања на гигантске кранове и хидраулику како би померила масивне блокове, у градићу Хомстед на Флориди стоји здање које пркоси свим законима конвенционалне физике.
Корални дворац (Coral Castle) је животно дело Едварда Лидскалнина, човека висине непуних 150 центиметара и тешког једва 50 килограма, који је у периоду од 1923. до своје смрти 1951. године потпуно сам исклесао и поставио преко 1.100 тона коралног кречњака.
Без икакве модерне машинерије, без помоћних радника и пред очима комшија који никада нису видели како заправо ради, Едвард је створио комплекс који укључује прецизно извајане камене фотеље, столове у облику срца и огромне монолите који су савршено поравнати са звездама.
Када су га питали како му то полази за руком, његов одговор је увек био исти, кратак и језив: „Схватио сам како су грађене пирамиде и како се користи закон полуга и магнетизма”.
ТАЈНА НОЋНИХ СЕНКИ И АНТИГРАВИТАЦИОНИ ТРИПЛЕКС
Едвард је свој замак градио искључиво ноћу, под светлошћу петролејске лампе, кријући своје методе од знатижељних очију као највећу тајну.
Постоје сведочења локалних дечака који су се прикрадали његовом имању и тврдили да су видели како огромни блокови камена „лебде кроз ваздух попут балона пуњених водоником”.
Иако званична наука ове приче одбацује као дечију машту, чињеница остаје да Едвард никада није користио малтер; сваки блок је постављен тако прецизно да кроз спојеве не може проћи ни власи косе, држећи се искључиво сопственом тежином.
Најимпресивнији доказ његове генијалности била су врата тешка девет тона, која су била тако савршено балансирана на старом лежају камиона да их је мало дете могло отворити једним прстом.
Када су се врата покварила 1986. године, било је потребно шест људи и кран од 50 тона да их поправе, али никада више нису радила са истом лакоћом као када их је Едвард „магнетисао”.
МАГНЕТНИ ЗАМАЈАЦ И ТЕОРИЈА О ЖИВОЈ ЕНЕРГИЈИ
Едвардова филозофија није била заснована на грубој сили, већ на разумевању онога што је он називао „магнетним монополима” – ситним честицама енергије које прозујавају кроз све живо и неживо.
У својој малој радионици оставио је чудну направа, својеврсни магнетни замајац састављен од старих делова аутомобила и магнета, за који алтернативни истраживачи верују да је био уређај за поништавање гравитације.
Према овој теорији, Едвард је користио резонанцу и звук како би променио фреквенцију камена, чинећи га привремено лакшим од ваздуха. Његови записи, објављени у књижици „Magnetic Current” 1945. године, за већину академика су небулозни, али за следбенике Николе Тесле они представљају изгубљени кључ за бесплатну енергију и манипулацију материјом која је била позната древним градитељима Стоунхенџа и Гизе.
СПОМЕНИК НЕУЗВРАЋЕНОЈ ЉУБАВИ И ВЕЧНА ТИШИНА КРЕЧЊАКА
Мотив за овај надљудски напор био је дубоко личан и болан. Едвард је замак посветио својој „слаткој шеснаестогодишњакињи” (Sweet Sixteen), Агнес Скафс, која га је оставила само дан пре венчања у Естонији.
Цео комплекс је заправо био камени олтар једној недостижној љубави, али начин на који је изграђен превазилази романтику и улази у домен непознате науке.
Када је умро 1951. године, Едвард је своје тајне однео у гроб, оставивши за собом замак који и данас збуњује инжењере и физичаре.
Корални дворац остаје као неми сведок да појединац, наоружан знањем које измиче мејнстрим науци, може да помера планине – буквално. Док туристи данас шетају кроз његове камене вртове, питање остаје да ли ми заиста напредујемо као цивилизација или смо само заборавили основне силе универзума које је један мали човек на Флориди поново открио и искористио да сагради свој вечни сан. Ово здање је доказ да иза сваког камена може лежати истина која би, ако би била потпуно схваћена, могла да преокрене наш свет наглавачке.