Догађаји:
1683. — Француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је ушће Мисисипија и прогласио околну територију француским поседом под именом Луизијана, у част краља Луја XIV.
1807. — Аустријска војска угушила је Тицанову буну, устанак сремских сељака који је почео под вођством Теодора Аврамовића Тицана. У побуни је учествовало око 15.000 људи из 45 села.
1865. — Генерал Роберт Ли предао се Јулисизу Гранту код Апоматокса, чиме је практично завршен Амерички грађански рат. Током четири године рата погинуло је више од 600.000 људи.
1906. — Велика Британија и Француска потписале су конвенцију којом је гарантована независност Сијама (данашњи Тајланд).
1928. — У оквиру реформи Кемала Ататурка, ислам је престао да буде државна религија Турске, чиме је држава постала секуларна.
1940. — Немачке трупе напале су Данску и Норвешку у Другом светском рату. Данска се предала истог дана, док је Норвешка пружала отпор два месеца.
1948. — Јеврејске милиције извршиле су напад на арапско село Деир Јасин, што је један од пресудних догађаја који је довео до егзодуса Палестинаца.
1963. — Проглашен је нови Устав којим је држава променила име у Социјалистичка Република Србија (у оквиру СФРЈ).
1969. — Британско-француски суперсонични авион „Конкорд“ обавио је свој први лет од Бристола до Ферфорда.
1991. — Грузија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
1999. — Почела је Битка на Кошарама, најтежа битка током НАТО агресије, где су припадници Војске Југославије зауставили копнену инвазију ОВК подржану НАТО авијацијом.
2003. — Америчке снаге ушле су у центар Багдада и преузеле контролу над главним градом Ирака, што је симболизовано рушењем статуе Садама Хусеина.
2005. — Британски принц Чарлс и Камила Паркер Боулс венчали су се у Гилдхолу у Виндзору. Био је то први пут да наследник британске круне склапа грађански брак.
Рођења:
1821. — Шарл Бодлер, славни француски песник, аутор „Цвећа зла“ и зачетник модернизма.
1881. — Веселин Чајкановић, чувени српски етнолог, филолог и историчар религије.
1905. — Џејмс Вилијам Фулбрајт, амерички сенатор и оснивач чувеног програма стипендирања „Фулбрајт“.
1926. — Хју Хефнер, амерички издавач и оснивач магазина „Плејбој“.
1933. — Жан-Пол Белмондо, легендарни француски глумац, икона „новог таласа“.
Смрти:
1492. — Лоренцо де Медичи, звани Лоренцо Величанствени, владар Фиренце и велики покровитељ уметности (Микеланђела и Да Винчија).
1626. — Френсис Бекон, енглески филозоф, државник и један од зачетника емпиризма у науци.
1959. — Френк Лојд Рајт, један од најзначајнијих светских архитеката, творац музеја Гугенхајм.
2011. — Сидни Ламет, амерички режисер филмских класика попут „12 гневних људи“.
2014. — Светлана Велмар-Јанковић, истакнута српска књижевница и академик.
2021. — Принц Филип, војвода од Единбурга и супруг британске краљице Елизабете II.