Данас делују као модни додаци или ствар личног стила, али штикле, шешири и капе су вековима били јасни знаци власти, класе и друштвеног положаја. Оно што је човек носио на ногама и на глави говорило је ко је он – често пре него што би проговорио.
Прве штикле појављују се у Персији у 10. веку и носили су их коњаници. Уздигнута пета служила је као ослонац у стремену, омогућавајући стабилност и контролу у борби. То није била мода, већ војна технологија.
Како ова обућа стиже у Европу почетком 17. века, она губи војну функцију, али добија ново значење – статус. Мушкарци са двора носе штикле као симбол снаге, ратничког порекла и надмоћи, чак и ако никада нису били на бојишту.
Француски краљ Луј XIV додатно учвршћује значење штикли. Његове чувене црвене штикле биле су резервисане за одабране дворјане. Висина пете и боја нису били ствар укуса, већ политичка порука.
Када су жене обуле штикле
Жене почињу да носе штикле у 17. веку, управо зато што су оне симболисале мушку моћ. Обућа са петом давала је вишу фигуру, исправљен став и визуелни ауторитет. Тек касније штикле добијају искључиво естетску и еротску улогу.
Са просветитељством у 18. веку, мушкарци одбацују штикле као непрактичне и „нерационалне“, а оне остају у женској моди.
Док су штикле означавале положај кроз висину тела, шешири су то чинили још директније – на самој глави.
У средњем веку и раном новом веку шешир је био јасан знак друштвене класе. Племство је носило високе, богато украшене шешире, док су обични људи имали једноставна покривала за главу. Скидање шешира било је знак поштовања, а задржавање – изазов или увреда.
У многим европским земљама постојала су чак и правила ко сме да носи одређену врсту шешира. Облик, материјал и висина били су визуелни језик моћи.
За разлику од шешира, капе су чешће означавале припадност. Војне капе, занатске капе и униформисане покривке за главу говориле су ком реду, војсци или занимању човек припада.
У Риму је фригијска капа била симбол слободе, док у каснијим вековима капа постаје знак радника, морнара и војника. Капа није истицала појединца, већ колектив и дисциплину.
XIX и XX век: крај визуелне хијерархије
У 19. веку мушка мода се поједностављује. Штикле нестају из мушке гардеробе, шешири постају уобичајени, али мање раскошни, а капе остају функционалне.
Тек у 20. веку шешир постепено губи обавезну улогу. Мушка глава постаје „гола“, а одећа све мање говори о класи, а све више о личном избору.
Данас штикле, шешири и капе делују као слободан избор. Ипак, њихово порекло подсећа да мода никада није била без значења.
Оно што носимо на глави и на ногама некада је одређивало где нам је место у свету. Данас одређује само како желимо да будемо виђени.