Света Православна Црква 3/16. фебруара прославља Светог Симеона Богопримца, праведника који је у храму јерусалимском примио у своје наручје Богомладенца Христа. О њему сведочи Свето Јеванђеље по Луки, казујући да беше човек праведан и побожан, који очекиваше утеху Израиљеву, и Дух Свети беше на њему. Њему би откривено да неће видети смрти, док не види Христа Господњег.
Вођен Духом Светим, дође у храм у онај час када Пресвета Богородица и праведни Јосиф донесоше Младенца да изврше законску одредбу. И узевши Га на руке, благослови Бога и рече: „Сада отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој у миру; јер видеше очи моје спасење Твоје.“ У тим речима Црква препознаје испуњење Закона и Пророка, јер старац Симеон, као представник Старога Завета, сусреће Оваплоћену Реч Божију.
Свето Предање казује да је Симеон дуго година живео у ишчекивању овога часа, трпећи и молећи се, да би, видевши Господа, мирно предао душу своју. Његов лик остаје пример вере која не клоне, већ у смирењу и трпљењу очекује обећање Божије.
Света пророчица Ана Фануилова
Истога дана прославља се и Света Ана Фануилова, кћи Фануилова, из племена Асирова. Она беше удовица у поодмаклим годинама, која не одлажаше од храма, служећи Богу постом и молитвом дан и ноћ.
И у онај час приступи, те хваљаше Господа и говораше о Њему свима који очекиваху избављење у Јерусалиму. У њеној личности Црква види образ постојаности и тихе, али силне молитве. Док Симеон држи у наручју Младенца, Ана Га исповеда као обећаног Спаситеља, постајући сведок радости која се дарује онима који у чистоти срца ишчекују Господа.
Молитва за мало дете
O Господе силни, помилуј и спаси!
И пламичак овај смрћу не угаси!
Детенце је ово ко пламичак свеће,
A буре су светске и по звезде страшне;
Слабачак се огањ под пепео преће
A под Твоју руку човечије душе.
Кад се воде дигну и дођу до гуше,
И пламен се смањи, и огањ овлажи,
O Господе спаси, смилуј се, ублажи!
Тако Давид пророк Теби се мољаше
Мада он буктиња голема бејаше,
A нејако дете у подножју неба
И од злобне жеље болно се колеба
И од злобне мисли заболи га глава,
Сваки ветрић злобе њега раслабљава.
Угасло би брзо од ветрова бурни’,
Да ти не спасаваш, Помагачу журни.
O Господе, и сад помилуј и спаси,
И пламичак овај смрћу не угаси!
Молитвама, Боже, Твог старог љубимца,
Симеона светог, дивног Богопримца.
(из Пролога, у вези са празником Светог Симеона Богопримца)
Свети мученици Адријан и Евул
Црква на данашњи дан помиње и свете мученике Адријана и Евула, који пострадаше за име Христово, у време Максимијановог гоњења, у Кесарији Палестинској. Дошавши да посете утамничене вернике и укрепе их у страдању, и сами бише изведени пред суд и осуђени на смрт 309.године.
Не одрекоше се Господа, него у исповедању вере предадоше душе своје у руке Божије. Њихово мучеништво сведочи да се љубав према Христу показује не само речју, него и крвљу, када за то дође време.
Свети Јаков, архиепископ српски
Међу светима који се овога дана прослављају, налази се и Свети Јаков (1286-1292), архиепископ српски, који управљаше Црквом у духу предања и апостолске верности. Беше ученик и настављач светосавског устројства, подвизавајући се у Хиландару пре архијерејске службе. Као наследник светосавског трона, старао се о чистоти вере и укрепљењу народа у побожности.
Његова архипастирска служба беше испуњена молитвом, поуком и старањем за спасење повереног му стада. У временима искушења, остао је тврдо везан за Предање Светих Отаца, показујући да архијереј није господар, него слуга Христов и чувар јединства Цркве.
Спомен ових светих у једном дану показује разноликост дарова у Телу Христовом: Симеон и Ана – у молитвеном ишчекивању и препознавању Господа; мученици Адријан и Евул, у страдалном исповедању вере, а свети Јаков, у пастирском служењу Цркви.
Сви они сведоче једну исту истину: да је живот хришћанина пут ка сусрету са Христом. Као што је Симеон дочекао Господа и у миру предао душу своју, тако и сваки верник призван је да у вери, трпљењу и љубави ишчекује долазак Онога који је Светлост на просвећење незнабожаца и Слава народа Свога Израиља, Живот вечни.