У традиционалној кинеској култури, очи су сматране „прозором душе“ и једним од најважнијих показатеља унутрашње енергије, познате као ћи. Народна тумачења обраћала су пажњу не само на облик и величину очију, већ и на њихову покретљивост и промене.
Веровало се да велике и светле очи указују на добро здравље, отворен дух и дуг живот, док су уске или ситне очи повезиване са опрезом, сналажљивошћу и промишљеним карактером. Посебно место имало је изненадно трептање или „играње“ ока, које се тумачило као најава вести, десно око за добре, лево за неповољне.
Мале мрље или промене у пределу око очију сматране су знаком појачане интуиције или унутрашње напетости. Ова веровања тесно су повезана са кинеском медицином и филозофијом, у којој је равнотежа тела и духа кључна за разумевање човека и његове судбине.