Марина Максимилионовна Јурлова рођена је 25. фебруара 1900. године у селу Раевскаја у Русији. Када је почео Први светски рат 1914, имала је само 14 година, али то је није спречило да се укључи у центар догађаја.
Пут ка фронту
Потекла из казакашке породице, Марина је била одгајана у традицији у којој су жене подржавале борце; када је њен отац, пуковник, отишао на фронт, Марина је инсистирала да иде за њим. Постала је члан Разведачке сотни 3. екатеринодарског пука коњичке јединице, са само 14 година.
Храброст у борби и ране
На фронту је служила као коњаник, граничар, курир и ратни пратилац јединице у најтежим условима источног фронта. Током рата више пута је рањавана, али се увек враћала својим саборцима. За своју храброст добила је Руски крст Светог Георгија чак три пута, орден који се у царској Русији давао за изузетну храброст.
Живот после рата и сведочанства
Након завршетка Првог светског рата и током грађанског рата у Русији, Марина је наставила да служи у јединицама Беле гарде. Касније је емигрирала , живела је у Јапану, а затим у САД, где је умрла 1. априла 1984. године.
Марина Јурлова написала је своје мемоаре који су објављени у три дела: Cossack Girl, Russia Farewell и The Only Woman, сведочанства о детињству проведеном у рату, о страдању, али и о храбрости у најтеже време.
Зашто је њена прича важна
Приче попут ове разбијају стереотипе о историјским улогама деце, али и девојака у рату. Марина није само сведок , она је активан учесник великог догађаја који је обликовао 20. век. Њена храброст и одлучност да остане уз своју јединицу, подсећају нас да историјске околности често постављају најмлађе пред немерљиво тешке изборе, а да истина о таквим изборима остаје важна за разумевање прошлости.