Архитектура понекад прелази границе функционалности и постаје прави спектакл за очи. Свет је пун зграда које изазивају осмех, чуђење или неверицу својим облицима, бојама и конструкцијама.
У САД, Fallingwater у Пенсилванији, дело архитекте Франка Лојда Рајта, изнад водопада изгледа као да природно израња из стене и воде, стварајући савршен спој природе и модерног дизајна.
У Шпанији, Casa Batlló у Барселони, рад Антонија Гаудија, делује као живи организам – фасада подсећа на рибљу кожу, са кривудавим линијама и шареним стакленим плочицама које мењају боју у зависности од светла.
У Јапану, Nakagin Capsule Tower у Токију, представља експерименталну урбану архитектуру из 1970-их – мала, замењива „капсуласта“ станишта спојена у високу конструкцију као футуристички град у малом.
Необичне облике имају и културне институције, попут Гугенхајм музеја у Билбау, Шпанија, са своје закривљене титанијумске фасаде које подсећају на огромну металну скулптуру.
У Чешкој Републици, Танцова кућа у Прагу дели фасаду са различитим линијама, као да су две зграде у плесу – посетиоци је често називају „Фред и Џини“, по познатом плесном пару.
Ове зграде подсећају да архитектура није само покривање простора и функционалност, већ и уметнички израз који може да инспирише, забави и шокира истовремено.