Догодило се на данашњи дан – 4. април

Данашњи дан у историји остаће упамћен по борби за људска права, великим научним открићима и важним политичким прекретницама које су обликовале савремени свет.

Догађаји:

• 1284. — Умро је Алфонс X Мудри, краљ Кастиље и Леона. Био је велики покровитељ науке, утемељивач законодавства и заговорник верске толеранције, који је Толедо претворио у европски центар учености.
• 1581. — Енглеска краљица Елизабета I прогласила је за витеза Френсиса Дрејка, чувеног морепловца и првог Енглеза који је опловио свет.
• 1905. — Разоран земљотрес погодио је провинцију Лахор у тадашњој Британској Индији, одневши животе чак 19.000 људи.
• 1912. — У Тибету је званично проглашена Кинеска република.
• 1932. — Амерички биохемичар K. K. Кинг изоловао је витамин Ц на Универзитету у Питсбургу, што је био преломан тренутак за медицину.
• 1936. — Првог дана генералног штрајка студената против фашизације земље, у сукобу на Медицинском факултету у Београду убијен је студент права Жарко Мариновић. У знак сећања на његову жртву, овај датум се обележава као Дан студената Београдског универзитета.

  

   

• 1945. — Мађарска се коначно ослободила нацистичке окупације, а овај дан се у тој земљи слави као Дан ослобођења.
• 1949. — У Вашингтону је потписан Северноатлантски споразум којим је формиран НАТО пакт. Потписали су га министри спољних послова САД и 11 западноевропских држава.
• 1968. — У Мемфису је извршен атентат на Мартина Лутера Кинга, легендарног борца за грађанска права и добитника Нобелове награде за мир.

  

• 1969. — У Хјустону је извршена прва операција уграђивања вештачког срца у људски организам. Пацијент је са новим срцем живео четири дана.
• 1984. — Председник САД Роналд Реган позвао је на међународну забрану и потпуно уништење хемијског оружја.
• 1992. — Званично је основана Полиција Републике Српске.
• 1999. — Током НАТО бомбардовања СРЈ, погођена је Рафинерија нафте у Панчеву (погинула три радника) и топлана на Новом Београду (погинуо чувар).
• 2002. — Потписивањем примирја у Луанди окончан је један од најдужих афричких сукоба – грађански рат у Анголи, у којем је од 1975. погинуло око милион људи.
• 2006. — У Кувајту су жене први пут у историји изашле на изборе, остваривши право гласа добијено годину дана раније.
• 2012. — Председник Србије Борис Тадић поднео је оставку пре истека мандата како би омогућио одржавање општих избора 6. маја, на којима је касније победио Томислав Николић.
• 2014. — На Врачару је откривено спомен-обележје великану српског глумишта Петру Краљу, испред зграде у којој је живео.
• 2022. — СЗО је објавила драматичан податак да 99% светске популације удише загађен ваздух, што узрокује милионе превремених смрти годишње.
• 2023. — Финска је званично постала 31. чланица НАТО савеза, чиме је окончана деценијама дуга политика неутралности.

Рођења:

• 1913. — Мади Вотерс, амерички музичар познат као „отац блуза“ (прем. 1983).
• 1914. — Маргерит Дирас, француска књижевница и редитељка, ауторка романа „Љубавник“ (прем. 1996).
• 1932. — Андреј Тарковски, култни руски филмски режисер и теоретичар (прем. 1986).
• 1941. — Петар Краљ, један од највољенијих српских позоришних и филмских глумаца (прем. 2011).

• 1972. — Марко Живић, српски глумац и телевизијски водитељ (прем. 2021).

Смрти:

• 636. — Исидор Севиљски, бискуп и један од најученијих људи свог времена (рођ. 560).
• 1617. — Џон Непер, шкотски математичар заслужан за изум логаритама (рођ. 1550).
• 1765. — Михаил Ломоносов, руски научник, енциклопедиста и зачетник модерне руске науке (рођ. 1711).
• 1892. — Ђука Тесла (рођ. Мандић), мајка Николе Тесле, којој је син приписивао многе своје изумитељске способности (рођ. 1822).
• 1929. — Карл Бенц, немачки инжењер и пионир аутомобилске индустрије (рођ. 1844).
• 1968. — Мартин Лутер Кинг, вођа покрета за грађанска права (рођ. 1929).

Витамин Ц: Научни тријумф који је спасао милионе

На данашњи дан 1932. године, свет медицине је заувек промењен. У лабораторијама Универзитета у Питсбургу, амерички биохемичар Чарлс Глен Кинг успео је да изолује витамин Ц. Тиме је коначно решена вековна мистерија супстанце која спречава скорбут – болест која је кроз историју десетковала морнаре и војнике.

Од паприке до Нобелове награде

Прича о открићу витамина Ц не може се испричати без поменути мађарског научника Алберта Сент-Ђерђија. Он је још крајем 1920-их из паприке изоловао супстанцу коју је назвао хексуронска киселина. Иако је Сент-Ђерђи поставио темеље и за своја истраживања добио Нобелову награду 1937. године, управо је Кинг 1932. пружио експериментални доказ да је та супстанца заправо витамин Ц.

Кинг је потенцијал и претпоставке претворио у доказану научну чињеницу. Данас паприка, лимун и поморанџа у нашем уму не представљају само храну, већ симбол ове велике научне победе.

Завештање које живи

Ово није само сувопарна прича из лабораторије. Ово је прича о супстанци која је омогућила нову еру превентивног здравља. Захваљујући овим научницима, свет је разумео да здравље није само одсуство болести, већ равнотежа коју уносимо исхраном. Данас, сваки пут када узмемо витамин Ц, ми заправо користимо плод рада који је своју званичну потврду добио управо на овај априлски дан 1932. године.