Света мученица Агатија
Света Агатија, славна девица и мученица Христова, родила се у сицилијанском граду Палерму од благородних и имућних родитеља. Када је цар Декије покренуо гоњење хришћана, светиња Агатија би ухваћена и изведена пред судију Квинтијана. Судија, задивљен њеном лепотом, пожелео је да је има за жену, али је Агатија одговорила: „Ја сам невеста Христова и не могу бити неверна свом Обручнику.“
Тада је судија наредио тешке муке, бијена је, везивана уз дрво и понижена, али Агатија није одустала од вере. Њен духовни став био је: „Ове муке мени су врло корисне; као што пшеница не може доћи у житнице пре него се очисти од плеве, тако ни душа моја не може ући у Рај, ако тело моје најпре не буде сокрушено мукама.“
Мучитељ је наредио да јој се одсеку груди, након чега је бачена у тамницу. Ту јој се јавио свети апостол Петар и вратио јој здравље. Поново изведена на мучење, Агатија предаде душу Богу 251. године у граду Катани, у време цара Декија. По смрти, Квинтијан, који је покушао да присвоји њено имање, претрпе Божју казну, коњи су га изгризли и убили, показујући да правда Божја увек долази.
Тропар (глас 4):
Овчица Твоја, Исусе, Агатија, зове силним гласом: „Тебе, Жениче мој, љубим и тражећи Те страдам; распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. Страдaм ради Тебе да бих царствовала с Тобом и умирем за Тебе да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе.“
Свети Полиевкт, патријарх цариградски
Свети Полиевкт, познат по свом високом уму, ревности и часноречивости, назван је другим Златоустом. Као патријарх Цариграда, он је 957. године крстио руску кнегињу Олгу, а цар Константин Порфирогенит био јој је кум. Свети Полиевкт пророчки јој рече: „Благословена си ти међу женама руским, јер си заволела светлост и одбацила таму; благосиљаће те синови руски до последњег колена.“
Од простог монаха узет за патријарха 946. године, остао је на престолу све до смрти 970. године, остављајући свету Цркву у мудрости и духовној снази.
Света мученица Теодула
Света Теодула страдала је за Христа у време Диоклецијана, римског цара. Током мучења, успела је да приведе једног од мучитеља, Еладија, вери Христовој. Када је Еладије јавно исповедио веру, би мачем посечен.
Теодула се држала храбро и на суду, због чега ју је судија назвао безумном. Она му одговори: „Безумни сте ви који заборависте јединог истинитог Бога, па се клањате мртвом камењу.“ На крају, баченa је у усијану пећ, где је честито скончала заједно са двоjицом угледних грађана, Макаријем и Евагријем, удостојивши се Христовог царства.