Данас у 10 часова пред Специјализованим већима Косова у Хагу почиње изрицање првостепене пресуде некадашњим вођама тзв. ОВК (Ослободилачка војска Косова) Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију.
Тужилаштво тражи максималне казне затвора од по 45 година затвора, терети их за ратне злочине и злочине против човечности у периоду између марта 1998. и септембра 1999. године.
Некадашњи челници Главног штаба тзв. ОВК оптужени су по индивидуалној кривичној одговорности у укупно 10 тачака. Оптужница их терети за прогон, убиства, мучења, произвољна затварања и присилне нестанке на више од 40 локација на КиМ и у северној Албанији.
За шта је оптужен Хашим Тачи уз остале некадашње лидере ОВК?
Злочини су обухватили најмање 407 притвореника, од којих је минимум 102 убијено, а жртве су били Срби, Роми, Ашкалије, као и Албанци означени као политички противници или сарадници српских власти. Током дуготрајног доказног поступка, тужилаштво је наводило да су оптужени деловали са позиција моћи и свесно спроводили насиље како би преузели потпуну контролу над целом територијом.
Заступници жртава посебно су указивали на изузетну суровост према заробљенима. Са друге стране, тимови одбране захтевали су ослобађајуће пресуде, тврдећи да тзв. ОВК није имала јединствену командну структуру нити стварни утицај на терену.
У корист одбране сведочили су и некадашњи високи званичници САД и НАТО-а, међу којима су Весли Кларк, Џејмс Рубин и Кристофер Хил. Суђење је почело у априлу 2023. године, након што су оптужени ухапшени и пребачени у Хаг крајем 2020.
Током процеса саслушано је 134 сведока и изведено око 3.000 материјалних доказа. Данашња одлука је првостепена и обе стране имају право жалбе.
Ко је Хашим Тачи?
Поред овог процеса, против Хашима Тачија се води и одвојени поступак због ометања правде, где се тражи додатних шест година затвора. Емитовање самог изрицања пресуде доступан је јавности уз одлагање од 10 минута.
Хашим Тачи, познат под надимком „Змија“ из ратних времена док је био командант ОВК, је рођен 24. априла 1968. године у селу Броћна. Студирао је историју у Приштини, па је наставио високо образовање у Швајцарској.
Почетком 90-их година прошлог века се прикључио Народном покрету Косова (ЛПК) из које су касније поникли многи припадници тзв. ОВК. Политички успон почиње на преговорима у Рамбујеу почетком 1999. када је он изабран за представника косовско-албанске делегације.
Прихватио је у марту 1999. године споразум са циљем да се заустави рат на Косову и Метохији. Албанска страна је прихватила споразум иако он званично никада није ступио на снагу јер га је одбила делегација СРЈ (Савезне Републике Југославије) што је убрзо довело до НАТО бомбардовања Југославије.