Многи људи кртицу прво упознају кроз приче и цртане филмове, а тек касније кроз мале humke земље у башти или на ливади. У бајци „Палчица“ данског писца Ханса Кристијана Андерсена, господин Кртица приказан је као богат, хладан и повучен становник подземља који не подноси сунчеву светлост и живот на површини. Та слика је деценијама остала део културне представе о овој животињи.
Потпуно другачији утисак оставио је Кртек, мала чешка кртица из анимираног серијала који је 1957. године створио Зденек Милер. Према познатој анегдоти, Милер је до идеје дошао након што се током шетње саплео о кrtinjak. Тражио је лик који неће деловати агресивно и који ће деца разумети без много речи.
Зато је Кртек говорио врло мало, а емоције су се преносиле покретима, музиком и изразима лица. Управо због тога овај цртани филм постао је разумљив деци широм света, па и у некадашњој Југославији.
Подземни свет који готово никада не видимо
Стварна кртица живи далеко од светла и људског погледа. Већи део живота проводи у систему тунела које сама копа, ослањајући се више на додир и мирис него на вид.
Иако се често верује да су кртице потпуно слепе, то није тачно. Њихове очи су мале и слабо развијене, али могу да разликују светлост од таме. У подземним условима то је сасвим довољно.
Јесте ли знали да кртица може за један дан ископати тунеле дуге више десетина метара? Њене предње шапе функционишу готово као природне лопате, прилагођене непрекидном копању земље.
Мало која животиња изазива толико нервозе код власника башта и травњака. Када се појаве кртињаци, многи одмах покушавају да отерају или униште животињу, верујући да она директно уништава биљке.
Међутим, кртице се углавном не хране корењем. Њихова исхрана заснива се на глистама, инсектима и другим ситним организмима у земљи. Тунели које копају понекад могу оштетити корење, али истовремено доприносе проветравању земљишта.
У појединим европским земљама, током XIX века, постојали су чак и професионални ловци на кртице, јер се веровало да њихово присуство доноси велику штету пољима. Данас је однос према њима нешто сложенији, нарочито након еколошких истраживања која су показала њихову улогу у структури земљишта.
Кртица је током времена носила различита значења. Негде је била симбол слепог живота у тами, негде упорности, а негде једноставно досадни становник баште.
Ипак, занимљиво је да је мало која животиња тако лако прешла пут од народних представа и бајки до популарне културе XX века. Од Андерсеновог мрзовољног господина Кртице до нежног и радозналог Кртека, мењала се не само слика о животињи већ и људски однос према њој.
Данас кртицу већина људи и даље ретко види. Најчешће приметимо само траг њеног присуства – свежу земљу на трави, тихо померену површину или тунел испод баште. И можда је управо то разлог због којег је ова животиња толико дуго остала између стварности и маште.