У забаченом селу Такцер, на североистоку Тибета, 6. јула 1935. године рођен је дечак по имену Ламо Дондуп. Његова породица није припадала племству, није имала политичку моћ нити богатство. Били су сељаци који су живели од земље и стоке, као милиони других људи широм света. Нико тог дана није могао ни да наслути да ће дете рођено у скромној кући постати једна од најпознатијих личности двадесетог и двадесет првог века.
Неколико година касније, група монаха стигла је у његово село трагајући за реинкарнацијом преминулог 13. Далај Ламе, Thubten Gyatso. Према тибетанској будистичкој традицији, Далај Лама се након смрти поново рађа, а задатак верских старешина је да пронађу дете у којем се наставља његов духовни пут.
Ова потрага представља један од најнеобичнијих поступака избора духовног вође на свету. Монаси су годинама тражили знакове, тумачили визије и пратили древне обичаје. Према предању, пажњу им је привукло неколико необичних детаља који су их довели до малог Ламо Дондупа.
Најпознатија прича везана је за тест препознавања предмета. Пред дечака су стављени различити предмети, међу којима су се налазиле и ствари које су припадале претходном Далај Лами. Када је без оклевања наводно препознао више његових личних предмета, монаси су у томе видели потврду да су пронашли дете које траже.
Године 1939. свечано је одведен у Potala Palace у Ласи, духовном и политичком средишту Тибета. Тамо је добио ново име – Tenzin Gyatso.
За већину деце свет се састоји од игре, породице и школе. За Тензина Гјатса детињство је изгледало потпуно другачије. Одрастао је окружен монасима, учитељима и строгим образовним програмом који је обухватао филозофију, религију, историју, поезију, медицину и уметност дебатовања. Дан му је био испуњен учењем и верским обредима.
Ипак, касније је често са осмехом причао да је волео да расклапа сатове, механичке играчке и све што је имао зупчанике. Та страст према техници пратила га је читавог живота. Мало је познато да је 14. Далај Лама био велики љубитељ науке, а посебно физике и астрономије. Деценијама је одржавао разговоре са водећим светским научницима о природи свести, мозга и људског ума.
Судбина је, међутим, имала друге планове од мирног монашког живота. Године 1950, када је имао само петнаест година, снаге новоформиране Народне Републике Кине ушле су на Тибет. Уместо постепеног припремања за будућу улогу, млади Далај Лама морао је да преузме пуну политичку власт много раније него што је било предвиђено.
Следиле су године неизвесности, преговора и растућих тензија. Године 1954. отпутовао је у Пекинг, где се састао са Мао Цетунгом. У том тренутку многи су још веровали да је могуће пронаћи компромис између тибетанске аутономије и кинеске власти. Али односи су се наставили погоршавати.
Преломни тренутак догодио се 1959. године. После устанка у Ласи и страха да би могао бити ухапшен, Далај Лама је, прерушен и под окриљем ноћи, напустио град. Уследило је једно од најпознатијих бекстава двадесетог века. Заједно са малом пратњом прешао је више стотина километара преко хималајских превоја. Пут је трајао недељама. На крају је стигао у Индију, где му је азил понудио Џавархалал Нехру.
Од тог тренутка живи у егзилу. За многе политичке лидере губитак домовине означио би крај утицаја. За Далај Ламу то је био почетак глобалне улоге. Из седишта у индијском граду Дармашала постао је најпознатији представник тибетанског питања у свету.
Током наредних деценија путовао је на све континенте, сусретао се са председницима, краљевима, научницима и верским вођама. Његове поруке о ненасиљу, саосећању и међурелигијском дијалогу донеле су му огроман углед далеко изван будистичког света.
Године 1989. добио је Нобелову награду за мир. Нобелов комитет нагласио је његову посвећеност мирном решавању сукоба и одбијање да подржи оружану борбу, чак и у околностима које су многи сматрали безизлазним.
Занимљиво је да је током живота упознао низ личности које су обележиле епоху: од Мао Цедунга и Нехруа до Дезмонда Тута, Ричарда Гира и бројних светских лидера. Ипак, упркос глобалној слави, задржао је једноставан стил комуникације који је постао један од његових заштитних знакова.
Његов живот је, у суштини, необична прича о човеку који никада није бирао улогу коју ће играти. Као двогодишњак проглашен је реинкарнацијом духовног вође. Као тинејџер суочио се са геополитичком кризом. Као млад човек изгубио је земљу којом је владао. А ипак је постао једна од најпрепознатљивијих моралних фигура савременог света.
Зато прича о Тензину Гјатсу није само биографија једног верског поглавара. То је прича о судару древне традиције и модерне политике, о изгнанству и истрајности, али и о дечаку из тибетанског села који је постао живи симбол идентитета читавог народа.