На једном месту је била затворена беба стара свега 12 до 14 месеци, док је на другом био затворен дечак од 14 година. Били су мучени и старији, једног човека старог 70 година су толико тукли да му је лице било смрскано и потпуно крваво.
Ово је само делић монструозне слике коју су креирали џелати у униформама злогласног ОВК, под командом Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, а о којој је јуче у Хагу говорило судско веће. У првој години суђења за ратне и злочине против човечности Срби су са места за сведоке углавном говорили јавно, наводећи патње кроз које су прошли у логорима терориста.
Албанци који су сведочили без мера заштите углавном су у судници губили памћење, нису се сећали рата, говорили су да тзв. ОВК није имао команду ни организацију. То су, такорећи, по њима, били паори који су дању орали њиве, а ноћу узимали оружје да се бране. Припадници међународних организација и поред покушаја да у некој мери оправдају тзв. ОВК, искрено су говорили да се Тачијева герила питала за све и да су Срби практично били глинени голубови.
Описи из оптужнице су језиви. Помиње се како су затвореници тучени, како су морали да врше нужду у просторијама где су били затворени, слушали патње осталих, тукли су их шипкама, пушкама, ланцима…
– Када је један затвореник питао да добије воду натерали су га да попије разређивач. Члан ОВК наредио је двојици притвореника да се скину и имају секс. У ћелијама су их нападали слепи мишеви свуда по телу. Ударани су чекићем. Цигарете су им гашене по кожи – наводи се у деловима оптужнице где се описује малтретирање затвореника у Призрену.
Можда и најпотресније сведочење било је Драгице Божанић из села Оптеруша, којој су отети и убијени малолетни син Немања (16) и супруг Младен (49) у јулу 1998. код Ораховца. Тела је добила тек 2006. године, када су пронађени њихови остаци у масовној гробници у пећини Волујак, међу осталим Србима. Божанићева је сведочила да су припадници паравојске у ноћи између 17. и 18. јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да су се ујутро сви предали.
– Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седнемо у двориште. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу. Потом су жене одвојили од мушкараца које су притворили у подруму једне куће. Чула сам како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци тада као редован војник и када су нас напали није био у селу.
Дејан Јефтић, заробљеник у Будакову је испричао да је имао 19 година када је отет заједно са Станком Станковићем и Крстом Јефтићем.
– Отели су нас Албанци које сам познавао одмалена. Тукли су нас, ударали ланцима и пушкама, везивали нам очи, били смо голи до појаса. Били смо измучени, имали смо само једну жељу – питали смо се да ли ћемо преживети – рекао је Јефтић.
Предраг Дедић, чији је син Бобан отет и убијен јула 1999. године у Ораховцу је испричао да ни данас не зна где је тело његовог сина.
– Мој син је имао 37 година. Сазнао сам да је одведен у затвор тзв. ОВК у згради бившег ватрогасног дома и отишао сам да покушам да га ослободим. Затворили су и мене. Касније су ме ослободили, а Бобаново тело тражим и данас. Албанци су терали Србе да им продају станове. Морао сам да продам стан који су прво опљачкали. Преко једног посредника Шиптара сам продао. Рекао ми је – данас ми га продај за 8.000 марака, а ако нећеш, сутра ће вредети 5.000 марака. Дао сам га за осам – сведочио је Дедић.
Оправдали епитет твораца агресије на СРЈ: Змија као фино васпитани студент
У ДЕЛУ суђења за сведоке одбране, у Хагу се појавио некадашњи амбасадор у Србији Кристофер Хил, који је заслужан за трансформацију терориста ОВК у политичаре, први сарадник бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт и портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин, командант НАТО за време бомбардовања Весли Кларк… Сви они су креатори агресије на Југославију и покушаја отимања КиМ.
Рубин је први сведочио рекавши да му је јасно да Тачи није био задужен ни за шта.
– Било ми је јасно да он није био задужен. Није имао знање, вештине, нити овлашћења да доноси одлуке на било који начин. То је радила скривена албанска канцеларија.
Хил је о Тачију причао као о човеку који је говорио тихо и промишљено, више као неко са универзитета, а не из војске…
– Није било основе да се закључи да је Тачи контролисао ОВК – изјавио је Хил.
Рекао је да му никада нико није казао да је Тачи „умешан у мучење и кршење људских права“, осим што му је некадашњи председник Србије Слободан Милошевић у једном разговору Тачија описао као „жестоког ратника, који је наводно лично убио много људи“. По Хиловом сведочењу, Тачи „није био таква особа, он није био жестоки ратник, већ политичка личност“.
Кларк је говорио да Тачи није био војни командант, већ фино васпитани студент који је говорио немачки.
– Хавијер Солана је рекао – желимо одмах ударе на Београд и да угасимо светла као што смо урадили с Багдадом – навео је Кларк.
Тужилац је питао Кларка одакле је стизало оружје за тзв. ОВК, да ли из неке државе НАТО, али је сведок рекао да не зна.
– Мој утисак је да су они однекуд добили оружје – казао је Кларк.
Некадашњи саветник НАТО, британски дипломата Џонатан Стјуарт Данкан, говорио је да „не зна ко је палио куће Срба“.