Субота је шести дан у недељи по модерном календару и њен назив у српском језику потиче од старословенске речи „sъbota“, која је настала од хебрејског „Shabbat“, што значи „дан одмора“. Име јасно указује на традицију мира, одмора и верских обавеза, која је својевремено била веома важна у хришћанским и јеврејским заједницама.
У римском календару, овај дан био је познат као dies Saturni, дан посвећен богу пољопривреде и земљишта Сатурну. На енглеском је Saturday, што директно потиче од Saturn, а немачки такође користи Samstag, који је модификован облик из старог немачког Sambaztag, али са истим значењем. Француски samedi и италијански sabato потичу од латинског sabbatum, повезаног са хебрејским „шабат“. Шпански sábado такође задржава ову традицију.
Словенски језици углавном користе варијанте хебрејског корена. Српски „субота“ показује повезаност са одмором, словеначки sobota, пољски sobota, чешки sobota, сви наглашавају мир и повезаност са верским обавезама.
Народни обичаји суботе у Србији и другим словенским земљама, укључују завршне припреме за недељни одмор, обављање кућних послова у мереном ритму и спремност за недељну литургију. Данас субота асоцира на одмор, слободно време и припрему за викенд, али име остаје трајан подсетник на древне религијске и културне праксе које су обликовале структуру недеље.