Петак је пети дан у недељи по модерном календару, а његов назив у српском језику потиче од старословенске речи „пети“. Име једноставно и практично описује положај дана у недељи, што је својствено словенским културама које су често користиле бројеве у именовању дана. Ово омогућава лаку оријентацију и планирање активности током радне недеље.
У античком Риму петак је био посвећен богињи љубави и лепоте Венери (dies Veneris), због чега називи петка у многим европским језицима имају ову митолошку повезаност. На енглеском је Friday, што долази од староанглеског Frīgedæg, по германској богињи Фриг, аналоги Венери. Немачки користи Freitag, француски vendredi, шпански viernes, италијански venerdì – сви ови облици директно указују на богињу љубави, лепоте и плодности.
Словенски језици задржавају описну бројевну логику. Српски „петак“ значи „пети дан“, словеначки petek, пољски piątek, чешки pátek. Ово именовање је практично и једноставно, али истовремено демонстрира контраст са језицима који су задржали митолошка имена.
Народни називи петка у словенским земљама често су били повезани са обичајима, као што су припреме за викенд или религијски обреди. У Србији је петак дуго био дан за мир, одређене верске обавезе и избегавање великих радова у складу са народним традицијама.
Данас петак асоцирамо на завршетак радне недеље, почетак викенда и опуштање, али његово име и порекло подсећају на древне римске и словенске традиције, као и на повезаност дана са боговима и њиховим симболима у различитим културама.