Недеља је седми и последњи дан недеље, а њен назив у српском језику потиче од старословенске речи неделя, што буквално значи „не радити“ или „дан без рада“. Име јасно одражава традицију одмора, јер је недеља била дан посвећен одмору, духовности и породичним обавезама.
У античком Риму овај дан био је посвећен сунцу – dies Solis („дан Сунца“). На енглеском је Sunday, што буквално значи „дан Сунца“, немачки Sonntag, француски dimanche (од латинског dies Dominica, „дан Господњи“), шпански domingo и италијански domenica – оба латинска облика повезана су са хришћанском традицијом као даном посвећеном Богу.
Словенски језици задржавају смисао одмора. Српски „недеља“ означава „дан без рада“, словеначки nedelja, пољски niedziela, чешки neděle. Народни обичаји овог дана били су усмерени на одмор, верске активности и породичне скупове, што је уједно и најдубље укорењена традиција у недељном циклусу.
Данас недеља асоцира на одмор, духовну обнову и породично време, али име остаје трајни подсетник на древну праксу паузе од рада и пажње према духовним и друштвеним вредностима.