У шумама Аљаске и Канаде зима није само хладна. Температура може да падне десетинама степени испод нуле, а снег и лед месецима прекривају шумско тло. За већину жаба то би значило сигурну смрт. За шумску жабу, Lithobates sylvaticus, то је само начин да проведе зиму.
Ова мала северноамеричка жаба има једну од најнеобичнијих стратегија преживљавања у животињском свету. Уместо да се сакрије дубоко под земљу или у воду где температура остаје изнад нуле, она се завуче испод лишћа на шумском тлу — и дозволи да се њено тело заледи.
Када се тело претвори у лед
Како температура пада, лед почиње да се ствара у телу. Чак и очи могу да се заледе и побеле. Лед се формира око ћелија и у телесним просторима, али не сме да продре у саме ћелије, јер би их ледени кристали оштетили.
И ту жаба изводи свој најважнији биохемијски трик.
Њена јетра почиње да претвара ускладиштени гликоген у велике количине глукозе. Шећер се кроз крвоток распоређује по целом телу и делује као природни криопротектант — нешто налик антифризу.
Он помаже ћелијама да задрже воду и спречава стварање леда у њиховој унутрашњости.
Без дисања и откуцаја срца
У најдубљој фази зиме жаба више не изгледа као жива животиња.
Не дише. Срце јој не куца. Нема покрета.
Тело је укочено, а очи могу бити потпуно залеђене. Када бисте је тада видели на шумском тлу, много је вероватније да бисте помислили да гледате угинулу жабу него животињу која чека пролеће.
Али њене ћелије су и даље заштићене.
Код аљаских шумских жаба забележено је преживљавање температура од најмање –12 °C, а теренска истраживања у унутрашњости Аљаске забележила су жабе које су биле залеђене и до седам месеци, на температурама које су падале и до око –18 °C.
А онда долази пролеће
И онда долази пролеће.
Када температура порасте, жаба почиње да се одмрзава. Њени најважнији унутрашњи органи, попут срца и јетре, међу последњима се заледе, а међу првима се одмрзавају.
Срце поново почиње да куца, мозак се активира, ноге почињу да се померају — и жаба се враћа у нормалан живот.
Научници још не разумеју у потпуности шта тачно покреће срце након вишемесечног прекида рада. Тада онда нема времена за губљење.
Пролеће не чека
Шумска жаба је један од првих водоземаца који постају активни након зиме. Чим се појаве отопљене баре и мали пролећни базени, жабе журе на размножавање.
То су често привремене водене површине које ће током лета пресушити, али управо зато што се појављују рано у сезони, жаба може да искористи кратак период за полагање јаја.
И ту се види зашто је ова способност толико важна.
Жаба не преживљава смрзавање само зато да би победила зиму. Она га користи као предност.
Док су језера још под ледом, она се већ одмрзава, излази из шумског лишћа и стиже до малих пролећних бара.
Тајна није у томе да избегне лед
Њена највећа тајна зато није у томе што може да преживи лед.
Тајна је у томе што је научила да лед не мора да буде крај живота ако се лед направи на правом месту.
За човека је смрзавање углавном питање преживљавања. За шумску жабу, то је део годишњег циклуса.