На данашњи дан, 8. јула 1497. године, португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на историјско путовање које ће заувек променити светску трговину, поморство и односе између континената.
Предводећи флоту од четири брода – „Сан Габријел“, „Сан Рафаел“, каравелу „Берио“ и један транспортни брод са залихама – Васко да Гама је добио задатак који су португалски владари покушавали да остваре деценијама. Циљ је био пронаћи директан морски пут до Индије и тако заобићи посреднике који су контролисали трговину зачинима. У то време бибер, цимет, каранфилић и мушкатни орашчић били су толико вредни да су се понекад продавали по ценама упоредивим са златом.
Да би се разумео значај овог подухвата, потребно је вратити се неколико деценија уназад. Португалски принц Хенри Морепловац још у првој половини 15. века подстицао је истраживање западне обале Африке. Захваљујући тим експедицијама, Португалци су постепено стицали знања о ветровима, струјама и пловидби отвореним океаном. Године 1488. морепловац Бартоломеј Диас први је заобишао Cape of Good Hope и доказао да се Африка може опловити са југа. Васко да Гама је само девет година касније наставио тамо где је Дијаш стао.
Путовање је било далеко опасније него што данас можемо да замислимо. Посада је месецима проводила на мору без свежих намирница, а многи морнари су оболели од скорбута, болести изазване недостатком витамина Ц. Бродови су се суочавали са олујама, непознатим водама и картама које су често биле непотпуне или нетачне. Ипак, експедиција је успела да стигне до источне обале Африке, где је у луци Малинди пронашла искусног пилота који је помогао флоти да пређе Индијски океан.
Када су у мају 1498. године стигли у Калкуту, данашњи Кожикоде, Португалци су ушли у свет развијених трговачких мрежа које су вековима повезивале Африку, Арабију, Индију и Далеки исток. Иако се у европским књигама често представља као тријумфално откриће, стварност је била сложенија. Локални владари и арапски трговци нису били одушевљени доласком новог конкурента, па су први контакти били испуњени неповерењем и дипломатским неспоразумима.
Упркос томе, успех експедиције одјекнуо је широм Европе. Португал је убрзо изградио мрежу трговачких упоришта дуж обала Африке и Азије, а Лисабон је постао један од најважнијих трговачких центара света. Сам Васко да Гама касније је добио племићку титулу и постао једна од најславнијих личности свог доба.
Занимљиво је да је 1524. године именован за поткраља португалске Индије, али је исте године преминуо у Индији, далеко од домовине.
Историчари данас на његово путовање гледају из више углова. Са једне стране, оно представља једно од највећих достигнућа поморске навигације и људске истраживачке упорности. Са друге стране, отварање морског пута ка Индији означило је почетак колонијалне ере, током које су европске силе постепено наметале своју војну и економску моћ многим деловима света.
Најзанимљивије је што последице тог путовања осећамо и данас. Поморски пут којим је пловио Васко да Гама постао је темељ глобалне трговине која повезује континенте. Иако модерни теретни бродови користе Суецки канал како би скратили пут између Европе и Азије, сваки пут када дође до блокаде тог канала, светска трговина поново се окреће рути око Рта добре наде – практично истим путем којим је пловио португалски морепловац пре више од пет векова.
Тако је експедиција започета 1497. године постала много више од једног географског открића. Она је означила почетак прве истински глобалне ере у којој су роба, људи, идеје и културе почели да циркулишу светом брже него икада раније, обликујући свет какав данас познајемо.