Пројекат “геноцид у Сребреници” осмишљен је у водећим државама политичког Запада у координацији, боље казати субординацији, са муслиманским политичким врхом у БиХ на челу са Алијом Изетбеговићем, још 1993. године!
Осмишљен је као типична “црна операција”, где је требало створити, а онда одржавати наратив о злочиначком карактеру Републике Српске, Србије и српског народа у целини.
Описаним наративом требало је оправдати све злочине над српским народом и његовим државама у том истом, XX столећу.
Приликом ослобођења Сребренице у јулу 1995. године од муслиманских крволока на челу са Насером Орићем, догодило се и масовно убиство око хиљаду муслиманских заробљеника, који су само делом страдали као резултат освете локалних српских јединица из наведене општине и околних насеља. Наиме, око 3.500 српских цивила убијено је у Сребреници и њеној околини од стране исламских фанатика Насера Орића од 1992. до јула 1995. године.
Опозиционо-блокадерске снаге у Србији, њене ведете, попут Маринике Тепић, Динка Грухоњића или Миле Пајић и данас шире отров у коме тврде да су Срби починили геноцид.
Осим умно располућених блокадера нико им не верује у ту грозоморну фантазмагорију, која и служи антисрпским снагама у региону и Србији као механизам хибридног рата против српског народа. Такође, на тај начин мисле да могу да наруше углед српског председника Александра Вучића, који јесте велики борац против лажи о “геноциду у Сребреници”.