Данас, 13. фебруара (31. јануара по старом календару), Српска православна црква прославља спомен на Свете чудотворце Кира и Јована. Ови милосрдни светитељи нису били браћа по крви, али су били браћа по духу.
Поводом овог празника, свештеник Ђорђе Ковљен подсетио је вернике на значај ових светитеља, који су, попут Светих Козме и Дамјана или Светог Пантелејмона, били лекари бесребреници. „То су били људи који су без накнаде лечили и исцељивали друге“, истакао је отац Ђорђе.
Исцељење кроз веру и покајање
Свети Кир је своју службу започео у Александрији. Као лекар, људе је лечио и физичким лековима, али пре свега силом Христовом. Сматрао је да болести нападају људе највише због грехова, те је болеснике увек упућивао да покајањем и молитвом прво очисте душу, како би кроз то повратили и здравље телу.
Током Диоклецијановог гоњења хришћана, Кир се удаљио у Арабију где је примио монашки чин. Ту му се придружио Јован, тада римски официр у Едеси, који је чувши за Кира дошао да га види. Заволевши један другог као рођена браћа, остали су заједно да се подвизавају.
Непоколебљивост у страдању
Према речима свештеника Ковљена, они су „молитвама својим умилостивили Господа да им још за живота подари дар чудотворства“. Тај дар су искористили да помогну хришћанки Атанасији и њеним кћерима – Теоктисти (15 година), Теодотији (13 година) и Евдокији (11 година).
Чувши да их мучитељи истјазавају у граду Канопу, Кир и Јован су дошли да их храбре како не би отпали од вере. Благодарећи њиховим саветима, Атанасија и њене кћери су претрпеле сва мучења и биле погубљене за Христа. Убрзо након тога, мучитељи су ухватили и Кира и Јована, те су их након тамновања посекли мачем 311. године.
Молитвена помоћ и чуда
„Идући и лечећи, молећи се Господу Богу и ширећи Јеванђеље, угодили су Господу и помагали народу“, наглашава отац Ђорђе. Безбројна чудеса која су чинили за живота, настављена су и након њихове смрти, а њихове мошти су касније пренете у Рим.
Данас се ови свети мученици призивају у помоћ нарочито код:
Несанице, Освећења воде, Јелеосвећења.
Тропар (глас 5):
„Чудеса светих Твојих мученика, даровао си нам као стену необориву, Христе Боже: Њиховим молитвама разори савете злоречитих и оснажи жезал царства, као Једини Благ и Човекољубац.“
