Српска православна црква и верници данас обележавају дан посвећен светим мученицима и подвижницима – Светом свештеномученику Харалампију и Преподобном Прохору Лободнику.
Свештеномученик Харалампије
Свештеномученик Харалампије био је епископ у Магнезији и један од најпознатијих мученика ране хришћанске цркве. Живео је у дубокој побожности и доживео више од сто година, када је у време римског цара Септимија Севера започело сурово гоњење хришћана.
Иако у позним годинама, Харалампије се није крио од прогонитеља, већ је јавно проповедао веру у Христа. Због тога је ухваћен и подвргнут тешким мучењима. Према предању, када су му мучитељи са тела одрали кожу, он им је мирно рекао:
„Хвала вам, браћо, што сте остругавши моје старо тело обновили мој дух за нови, вечни живот.“
Његова вера и храброст утицале су на многе да прихвате хришћанство, међу њима и цареву кћи Галину, која се одрекла незнабоштва.
Пред само погубљење, свети Харалампије подигао је руке ка небу и помолио се Богу за све људе – за њихово здравље, спасење и благостање. Пострадао је 202. године, а његово тело је, према предању, достојно сахранила управо Галина.
Преподобни Прохор Лободник
На данашњи дан верници се сећају и Преподобног Прохора Лободника, подвижника Кијево-печерске лавре и великог чудотворца.
Надимак „Лободник“ добио је јер се годинама у манастиру хранио биљком лободом. Од ње је правио хлеб који је, по благослову, имао укус сладак као мед. Међутим, ако би неко покушао да га узме без благослова, хлеб би постајао горак.
Посебно је познато чудо са сољу. У време када је у Русији завладала велика несташица соли, Прохор је људима делио пепео који је, уз благослов, постајао со. Када је кнез Свјатополк наредио да се пепео из његове келије однесе без благослова, показало се да је то само обичан пепео. Тек када је подвижник благословио, он је поново постајао со.
Ово чудо дубоко је потресло и самог кнеза, који је након тога показао велико поштовање према светом Прохору.
Преподобни Прохор Лободник упокојио се 1107. године. Кнез Свјатополк је лично учествовао у његовој сахрани, положивши га међу велике руске свете подвижнике Антонија и Теодосија.
Верници и данас памте његов живот као пример смирености, вере и снаге духовног подвига.