Када помислимо на праисторијске шуме, већина нас замишља свет у коме се између огромних стабала крећу диносауруси. Та слика није погрешна, али је непотпуна. Шуме су се појавиле на Земљи много пре него што је први диносаурус начинио корак. У ствари, неке од првих шума настале су десетинама милиона година пре него што су диносауруси уопште постојали. Данас је тешко замислити планету без дрвећа. Шуме покривају огромне површине, обликују климу и представљају дом безбројним врстама. Међутим, током већег дела ране историје Земље копно је било готово пусто. Живот је постојао у океанима, док су континенти углавном били голе површине стена, песка и муља.
Ситуација је почела да се мења пре више од 400 милиона година, када су прве биљке постепено освајале копно. У почетку су то били једноставни организми ниског раста, ограничени близином воде. Тек касније појавиле су се биљке способне да развију стабла, сложене коренове системе и ткива која су им омогућавала да расту у висину.
Једно од најважнијих открића у палеоботаници догодило се када су научници пронашли фосилне остатке древних шума старих око 385 милиона година. То је период познат као девон, време када до појаве првих диносауруса још увек има десетине милиона година.
Те најраније шуме нису изгледале као данашње. Многе биљке нису имале праве листове, а неке су више подсећале на огромне папрати или необичне биљне стубове него на дрвеће које познајемо. Ипак, већ су формирале густе заједнице које су значајно мењале изглед планете.
Зашто су те древне шуме биле толико важне? По први пут у историји Земље велики коренови системи почели су дубоко да продиру у тло. Они су убрзавали распадање стена и стварање плодног земљишта. Истовремено, биљке су из атмосфере извлачиле велике количине угљен-диоксида и ослобађале кисеоник.
Последице су биле огромне. Промене у саставу атмосфере и циклусу угљеника утицале су на климу читаве планете. Неки научници сматрају да су управо ране шуме помогле покретању великих климатских промена које су обележиле каснији развој живота.
Како су шуме постајале све сложеније, тако су стварале нова станишта. Појављивали су се први шумски екосистеми, а са њима и бројни бескичмењаци који су користили заклон, храну и влагу коју су шуме обезбеђивале. На тај начин древно дрвеће није само променило пејзаж – оно је створило услове за настанак читавих нових светова живота на копну.
Иако су те шуме давно нестале, њихови трагови и данас постоје у стенама широм света. Фосилизовани коренови системи, отисци стабала и очувани остаци древног биљног ткива омогућавају научницима да реконструишу изглед предела који су постојали стотинама милиона година пре појаве човека.
Ово откриће мења и нашу представу о праисторији. Диносауруси су толико доминантни у популарној култури да их често доживљавамо као почетак сложеног живота на копну. Међутим, када су се појавили, Земља је већ имала дугу историју шума, река, мочвара и екосистема који су се развијали милионима година.
Ипак, важно је бити опрезан са поједностављивањем. Те древне шуме нису биле само ранија верзија данашњих. Представљале су потпуно другачије светове, насељене биљкама од којих су многе данас потпуно изумрле.
Када бисмо могли да закорачимо у једну шуму стару скоро 400 милиона година, вероватно бисмо се осећали као да смо стигли на другу планету. Без птица, без цветница и без диносауруса, окружени необичним стаблима и тишином древног света, нашли бисмо се на месту где је Земља тек учила како изгледа једна шума.