Шакшука је јело које је за кратко време постало симбол модерног „бранча” широм света, иако су њени корени дубоко засађени у песку северне Африке. Њено име на маглебском арапском дијалекту значи „мешавина”, што савршено описује хаос укуса који се сједињују у једном тигању.
Сматра се да су прве верзије овог јела настале у Тунису и Либији након што су Шпанци донели парадајз и паприку из Америке у регион Магреба. Ипак, своју глобалну популарност дугује јеврејским досељеницима из Туниса који су рецепт пренели у Израел педесетих година двадесетог века. Тамо је шакшука од скромног радничког оброка постала национално јело. Карактеристична је по томе што се јаја не муте, већ се „кувају” у густом сосу, остајући цела и течна у средини.
Нормативи намирница (за две особе)
- 4 свежа јаја
- 400 g зрелог парадајза (или пелата из конзерве)
- 2 велике црвене паприке (сечене на траке)
- 1 већа главица црног лука
- 3 чена белог лука
- 2 кашике маслиновог уља
- Зачини: 1 кашичица димљене паприке, 1 кашичица кумина, пола кашичице чилија у праху
- Со и бибер по укусу
- Свеж першун или коријандер за посипање
На маслиновом уљу се прво динста црни лук и паприка док потпуно не омекшају и не почну да се карамелизују. Додају се бели лук и зачини, који се кратко пропрже да пусте арому. Затим се додаје парадајз и сос се кува на умереној ватри док не постане густ и концентрисан (око 15 минута).
Кључни моменат је правиљење „рупа” у сосу помоћу кашике. У свако удубљење се пажљиво разбије по једно јаје. Тигањ се поклапа и јаја се кувају у пари соса 5 до 8 минута, све док беланце не побели, али жуманце остане ровито. Сервира се директно у тигању уз топао хлеб.
Бећар паприкаш: српски одговор на летњу жегу
Док је шакшука оријентално пикантна, Бећар паприкаш је химна војвођанских и централносрпских башта. За разлику од шакшуке, бећарац се често завршава мућењем јаја у целокупну смесу, чиме се добија густа, свиленкаста и хомогена структура.
Назив „Бећар” потиче од турцизма који означава неожењеног момка, бекрију или забављача. У народу се веровало да је ово идеално јело за самце („бећаре”) јер се припрема брзо, у једном суду, а пружа огромну енергију. Иако је основа слична мађарском лечу, српски бећарац је специфичан по додацима јаја и честог „пржења” паприке до границе када она постане потпуно мекана и слатка.
Нормативи намирница (за две особе)
- 3 до 4 свежа јаја
- 500 g паприке (најбоље мешавина бабуре и шиље, зелене и жуте)
- 300 g зрелог парадајза (ољуштеног)
- 2 веће главице црног лука
- 1 кашика свињске масти (традиционално) или уља
- 1 кашичица слатке зачинске па paprika
- Со и бибер по укусу
- Опционо: Веза свежег першуна
Припрема почиње на масти, на којој се дуго динста црни лук сечен на ребарца. За разлику од шакшуке, овде је паприка главна звезда – додаје се на лук и пржи док потпуно не свену и не пусти своје сокове. Парадајз се додаје тек када је паприка готова.
Када течност готово потпуно испари и поврће се сједини у густу масу, јаја се претходно умуте у чинији са мало соли и прелију преко поврћа. Све се меша још минут до два на ватри, тек толико да се јаја термички обраде, али да јело не постане суво. Бећар паприкаш мора остати сочан и „мазан”.