У најновијој епизоди „Пулса Пазове”, пензионисани војни старешина Зденко Гашић из Нове Пазове изнео је аутентична сведочанства из ратних година, са посебним освртом на личне сусрете са генералом Ратком Младићем, заробљеништво и драматичне тренутке кроз које је прошла његова породица. Без улепшавања, Гашић је описао како је изблиза изгледало командовање генерала Младића, али и о својим најтежим тренуцима.
„Четири пута смо се састајали: За Младића је обичан војник био светиња“
Говорећи о свом ратном путу на простору Босне и Херцеговине, Гашић се са посебним поштовањем присетио четири лична сусрета са генералом Војске Републике Српске Ратком Младићем. Према његовим речима, Младић је био командант који је захтевао челичну дисциплину, али је увек на прво место стављао човека у рову.
„Ратко Младић је био војничина у правом смислу те речи – старешина у најбољем могућем смислу. Био је строг, али изузетно праведан. Према нама старешинама знао је да буде веома строг, али је према обичним војницима имао потпуно другачији однос. Тражио је да војник на првој линији мора да има све што му треба – од хране и опреме до муниције, па тек онда старешине. Војник је за њега био на првом месту. Имао је храброст да стане на чело и одбрани свој народ”, истакао је Гашић.
Autor I, Evstafiev, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=598444
Пакао заробљеништва и телефонски позив који је сломио официре
Осим сусрета са генералом, Гашић је у подкасту описо и један од најтежих тренутака у свом животу – време када се са својом јединицом нашао у заробљеништву, опкољен у касарни. Након драматичне размене и доласка у Бањалуку, уследио је први контакт са породицом која данима није знала да ли је жив.
„Отишао сам у команду да се јавим мојима, а разговор је ишао преко спикерфона. Јавио се мој покојни отац. Само сам рекао да сам жив и здрав. У том тренутку у позадини сам чуо моју ћерку како виче: ’Дај ми само да чујем тату!’ Када је преко везе одјекнуло њено плачно: ’Тата, јеси ли жив?’, ја сам се просто скаменио. Нисам могао реч да изговорим. Сви официри и старешине који су се затекли у соби у том тренутку су заплакали. То су моменти који вам заувек остану урезани у сећању”, емотивно се присетио Гашић.
Војничка част и завет млађим генерацијама
Евоцирајући успомене на ратна страдања, заробљеништво и официре са којима је делио судбину, Гашић наглашава да су му вера, војнички завет и породица дали снагу да издржи све недаће. Упркос свим ратним ужасима, из тих времена носи пре свега успомену на људскост, колегијалност и нераскидиво заједништво које је владало међу борцима на фронту.
Целу епизоду можете погледати на јутјуб каналу Пулс Пазове