У историји светских комуникација, година 1871. заузима посебно место, а за српску културну историју она представља тренутак неочекиваног првенства. Док се Европа још увек привикавала на нове поштанске прописе, један млади Србин у Бечу повукао је потез који ће деценијама касније бити признат као историјски.
Својом кратком поруком послатом у Сомбор, Петар Манојловић није само поздравио свог ујака, већ је поставио темељ визуелне кореспонденције какву данас познајемо.
Петар Манојловић, геометар по струци, боравио је у Бечу у време када је поштански систем Аустроугарске тек почео да дозвољава слање отворених дописница. Инспирисан овом иновацијом, Петар је одлучио да оде корак даље.
Уместо обичног папира, искористио је илустровани картон са представама које су симболизовале тадашњу војну моћ и грађански понос. На тој првој разгледници, чија је илустрација обухватала змаја и српски грб, он је својим рукописом на српском језику, ћирилицом, адресирао пошиљку свом рођаку.
Адвокат из Сомбора као први прималац на свету
Прималац ове драгоцене пошиљке био је Деметрије Манојловић, угледни сомборски адвокат. Избор Сомбора као дестинације није био случајан. Као један од културних и административних центара тадашње Војводине, Сомбор је био средиште образоване српске елите која је пажљиво пратила све европске токове.
Када је разгледница стигла на ујакову адресу 1871. године, она је била прави куриозитет. Након што је прочитана и прегледана у кругу породице, стицајем необичних околности, она је поново враћена у Беч, где је сачувана од заборава у приватним колекцијама.
Оно што овај догађај чини посебно значајним за нашу културну баштину јесте чињеница да је најстарија позната разгледница на свету исписана управо ћириличним писмом. То је био недвосмислен знак присуства и виталности српске заједнице у срцу монархије. У време када су званични језици били немачки и мађарски, Петрови ћирилични редови сведоче о жељи за очувањем идентитета кроз најсавременије медије тог доба.
Чудо које је почело картончићем
Пре појаве ове разгледнице, писма су била затворена, дуга и често строга у својој форми. Појава отвореног картона са сликама донела је демократизацију писане речи. Манојловићев чин из 1871. године претходио је масовној производњи разгледница која ће преплавити свет крајем деветнаестог века. Данас, када ову разгледницу посматрамо као врхунски филателистички раритет, она нас подсећа да су иновације често дело појединаца који имају храбрости да први искористе нове могућности свог времена.
Постоји неколико мање познатих детаља који додатно осветљавају овај догађај. Илустрација на самој разгледници била је изузетно богата: поред змаја који у чељустима држи траку, на њој су били приказани погледи на Беч и Цариград, што је сугерисало дух космополитизма.
Верује се да је ову „пра-разгледницу“ заправо штампала редакција листа „Змај“ у Бечу, чији је уредник био Јован Јовановић Змај, што додатно повезује овај предмет са врхом наше књижевне елите.
Још један куриозитет је судбина саме разгледнице. Она је деценијама била непозната широј јавности, све док се није појавила на великој светској аукцији филателије у Цириху крајем двадесетог века. Њена вредност је тада процењена на десетине хиљада марака, а данас се сматра једним од најскупљих и најважнијих експоната у историји светске поште.
Занимљиво је и то да је пошта у Сомбору те 1871. године морала посебно да архивира ову пошиљку јер службеници на шалтерима нису имали јасна упутства како да поступају са илустрованим картонима који нису у коверти. Манојловићева разгледница је тако, поред своје примарне сврхе, послужила и као својеврсни „тест издржљивости“ за тадашњи поштански систем који је тек улазио у доба масовне визуелне комуникације.