Данас живимо много боље него пре пет година, друга је ствар да ли су људи задовољни реалним порастом зарада, истакао је економиста Александар Стевановић.
Просечна плата за март 2026. године на нивоу Србије износила је 121.650 динара, што је 1.036 евра. У односу на исти месец претходне године зарада је номинално већа за 12,6 одсто, а реално за 9,5, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС).
Одговорна економска политика
Оно што се некад чинило као недостижно данас је реалност – Срби имају просечну плату већу од 1.000 евра.
– Одговорна економска политика наставља да даје резултате. Кад се погледа период јануар-март, просечна зарада је била 118.736 динара или 1.011 евра. У односу на исти период 2025, просечна зарада за јануар-март 2026. номинално је већа за 11,7 одсто, а реално за 8,9 – истакао је министар финансија Синиша Мали и подсетио да је просечна плата у Србији 2012. била само 366 евра.
View this post on Instagram
Он је нагласио да се иде ка постављеним циљевима и испуњењу обећања која су дали.
– Као што смо испунили да ће до краја 2025. године просечна плата бити хиљаду евра, тако сада идемо ка циљу да до краја 2027. просечна плата достигне 1.400 евра, а до краја 2030. године и 1.700, како је предвиђено националном стратегијом – нагласио је министар финансија.
Раст плата се наставља
Економиста Александар Стевановић рекао је за Курир да очекује да ће се раст плата наставити, а да ли ће бити у прогнозираним границама, остаје да се види.
– Кад се упореди стопа инфлације и стопа раста плата, види се да је реалан раст зарада око пет одсто годишње и за толико више можете купити нешто. Дакле, данас у принципу живимо много боље него пре пет година, друга је ствар да ли су људи задовољни реалним порастом зарада – рекао је он.
Шта може да се купи за просечну плату*
Хлеб сава 1.871
Свеже млеко 935 литара
Свињско месо од бута 173 кг
Јаја 4.866 комада
Уље 608 литара
* Да се просечна плата троши само на једну намирницу
Статистика показује да су плате расле брже од трошкова живота и да је стандард знатно порастао. Иако се грађани углавном жале на високе цене, куповна моћ је већа него 2021.
Разлика између просечне и медијалне зараде
Међутим, када говоримо о порасту плата, треба разликовати просечну и медијалну плату. Према званичним подацима Републичког завода за статистику, медијална нето зарада за март ове године износила је 92.753 динара, што значи да је половина запослених зарађивала до тог износа.
– Медијална плата је заправо износ од којег 50 одсто запослених има већу, а 50 одсто има нижу плату. Медијална плата је увек мања од просечне зато што плате нису распоређене као статистичко звоно због појма минималне плате. Само постојане минималне зараде ће увек довести до тога да медијална плата у просеку увек буде 10-12 одсто нижа од просечне зараде – закључио је Стевановић.
Испред Црне Горе, иза Хрватске
Ако се посматрају приходи у региону, Србија се по просечној заради приближава Хрватској и Словенији, која су чланице Европске уније. Хрватска нам с платама у просеку бежи за нешто више од 500 евра, а Словенци за 640. По зарадама смо одавно прешишали Босну и Херцеговину, где је просечна плата око 840 евра, и Северну Македонију, где су зараде у просеку око 785. Кад је у питању Црна Гора, просечна плата је 1.026 евра, односно за 10 евра је нижа од просечне зараде у Србији.