Српска православна црква 10. фебруара (по старом календару 28. јануара) молитвено прославља двојицу великана хришћанске мисли и подвига – Преподобног Јефрема Сирина и Преподобног Исака Сирина. Овај дан подсећа вернике на важност покајања, љубави и смирења, врлина које су ови светитељи својим животима уклесали у темеље православља.
Апостол покајања: Свети Јефрем Сирин
Рођен у Сирији за време цара Константина Великог, Свети Јефрем је прешао пут од бурног младића до „пчеле“ хришћанства. Као ученик Светог Јакова Нисибијског, постао је неуморни писац и учитељ у Едеси. Његове речи текле су као „медени поток“, а очи су му непрестано сузиле од молитвеног ганућа.
Остао је упамћен по својој скромности када су желели да га силом поставе за епископа, претварао се да је луд како би избегао земаљске почасти и остао у смирењу. Његова чувена молитва „Господе и Владико живота мога“ и данас је срце сваког Васкршњег поста, омекшавајући и најтврђа срца својом дубином.
Психолог душе: Свети Исак Сирин
Други велики стуб овог празника је Свети Исак Сирин, рођен у Ниниви. Иако је због своје светости био изабран за епископа, на тој дужности остао је само пет месеци, након чега се повукао у пустињску самоћу манастира Раббан-Шабур. Оставио је за собом преко стотину беседа о духовном животу, које се и данас сматрају непроцењивим приручником за сваког ко жели да упозна тајне људске душе и подвижништва.
Поука за савременог човека
Како подсећа свештеник Ђорђе Ковљен, ови светитељи нису само историјске личности, већ „учитељи монаштву и учитељи нама православнима“ о томе како треба живети кроз Јеванђеље. Према речима оца Ђорђа, њихов живот у љубави према ближњима и непрестаној молитви представља једини истински пут достојног дочека Царства Небеског.
Уз њих, црква се сећа и Светог Паладија, пустињака који је својом молитвом чак и мртве васкрсавао, сведочећи о победи живота над смрћу.
Тропар Преподобном Јефрему (глас 8): „Потоцима твојих суза бесплодну пустињу си обрађивао и уздасима из дубине душе, умножио си великим трудом своје таланте. Био си свећњак свету, сијајући својим чудесима, Јефреме оче наш: Моли Христа Бога, да спасе душе наше.“