Свиње већ дуго прати неправедна репутација прљавих и лењих животиња, али наука из године у годину доказује да су оне заправо међу најпаметнијим бићима на нашој планети. У свету биологије, свиње се често стављају у исти ранг са делфинима и приматима. Њихова способност учења, памћења и решавања компликованих задатака задивљује истраживаче који се баве понашањем животиња.
Видео-игре и решавање загонетки
Један од најпознатијих експеримената који је потврдио свињску интелигенцију спроведен је деведесетих година на Универзитету у Илиноису. Професор Стенли Кертис открио је да свиње могу да науче како да користе џојстик!
Оне су својом њушком померале курсор на екрану како би погодиле одређене облике, разумејући потпуно везу између свог покрета и дешавања на монитору. Овај задатак је за многе животиње немогућа мисија, али свиње су га савладале брже чак и од неких врста примата. Оне не само да уче брзо, већ и дуго памте научене лекције.
Заблуда о прљавштини
Иронија је да су свиње заправо једне од најчистијих домаћих животиња. У природи или на фармама где имају довољно простора, свиња никада неће обавити нужду на месту где спава или једе.
Разлог зашто их често видимо у блату није недостатак хигијене, већ паметна биологија. Свиње немају знојне жлезде и не могу да се хладе као ми. Ваљање у блату за њих је „клима уређај” и заштита од сунца. Када се блато на њиховој кожи осуши, оно делује као заштитни оклоп против паразита и штетног зрачења, што је врста козметике коју су саме смислиле.
Препознавање у огледалу
Веома мали број животиња пролази такозвани „тест огледала”, односно способност да разумеју да је одраз у стаклу заправо њихово тело, а не друга животиња.
Године 2009. истраживачи са Универзитета Кембриџ поставили су огледала у тор са свињама. Уместо да нападну свој одраз, свиње су користиле огледало како би пронашле скривену храну коју нису могле да виде директно.
Ово показује висок ниво самосвести и способност обраде сложених визуелних информација, што је вештина коју људска деца развијају тек након прве или друге године живота.
Друштвена мрежа и језик од тридесет звукова
Свиње су изразито социјална бића која пате ако су усамљена. Оне формирају сложене заједнице и препознају појединачне чланове своје групе.
Истраживања су показала да се прасићи везују за глас своје мајке и да јој се одазивају већ неколико дана након рођења. Научници су дешифровали преко 20 до 30 различитих звукова које свиње користе за комуникацију – од сигнала за опасност до исказивања радости приликом играња. Оне чак показују и емпатију, ако је једна свиња у групи под стресом, остале ће често показати знаке узнемирености и покушати да је умире.
Чуло мириса јаче од паса
Иако су пси симбол за добар нос, свиње им могу озбиљно парирати. Њихова сурла је изузетно осетљив инструмент, препун нервних завршетака. У Француској и Италији се деценијама користе за проналажење тартуфа, скупоцених гљива које расту дубоко под земљом.
Свиња може да нањуши тартуф на дубини од скоро једног метра. Њихов нос је толико моћан да их неке полицијске снаге у свету обучавају за откривање наркотика и експлозива, јер су мање расејане од паса када се једном фокусирају на задатак.