Пијаца „Аризона“, или „Коридор“ лоцирана на путу Брчко–Орашје, није настала као планирани урбанистички пројекат, већ као нуспроизвод мировних споразума и потребе за егзистенцијалним опстанком. Била је то највећа пијаца на територији некадашње Југославије.
Основана је 1996. године на територији под контролом међународних снага, прецизније у Дистрикту Брчко, као својеврсни економски експеримент. На локацији која је до јуче била минско поље, подигнута је архитектура од метала, пластике и блата. То је био први истински Duty-Free балканског поретка, где су границе између ентитета и држава нестајале пред сировом снагом готовине.
„Аризона“ је функционисала као вантериторијални ентитет, зона где се вршила трговинА робом сумњивог порекла, али неспорне употребне вредности.
Социолошка анализа црног тржишта
Овај простор је дефинисао нови социјални конструкт: трговца-ратника који је шверц подигао на ниво националне стратегије.
Период од 1996. до 2002. представља златну еру овог хаотичног екосистема. „Аризона“ је била место где су се сусретали људи који су до пре неколико месеци били на супротним странама фронта, сада уједињени у хиперпродукцији фалсификата светских брендова.
То је био културолошки шок у свом најчистијем облику: поред прашњавог пута могли сте пронаћи све, од најсавременије беле технике до текстила из Турске и Кине, често упакованог у амбалажу која је само подсећала на оригинал. Тамо се није продавала само роба, већ илузија нормалног живота која је купцима из целог региона била неопходна као кисеоник.
Сналажљивост и економски парадокс
„Аризона“ је била интуитивна и реална. Првобитни објекти били су обични дрвени столови и камионске приколице, да би се касније развили у хале које су подсећале на импровизоване војне базе.
Овај простор је био економски вентил за хиљаде породица. У време када су званичне институције биле у расулу, „Аризона“ је генерисала обрт новца који је премашивао буџете појединих кантона. Ту се вршило „пеглање“ друштвених неправди кроз брзу зараду. Сваки метар квадратног простора имао је своју цену, а хијерархија се успостављала према количини робе која је могла да прође кроз „коридор“. То је био инжењеринг преживљавања где је прагматизам потпуно потиснуо било какву идеологију.
Трансформација из хаоса у пословни оквир
Прекретница се догодила почетком двехиљадитих, када је администрација Дистрикта Брчко почела са увођењем реда, пореза и фискализације.
Стара, дивља „Аризона“ почела је да уступа место модерним тржним центрима, чиме је изгубила своју аутентичност, али је добила на легалности. Чак је и опевана у песми „Arizona Dream“, групе Забрањено пушење, 2001.
Ипак, у колективној меморији Балкана, она остаје симбол времена када је граница између дозвољеног и забрањеног била танка као целофан на шверцованим боксовима цигарета. „Аризона“ је доказала да је тржиште једина сила способна да изврши егзорцизам над дусима прошлости, користећи најмоћније оруђе које појединац поседује – инстинкт за сналажење у рушевинама старог система.