Од 8. јуна за православне вернике почиње Петровски пост, један од четири вишедневна поста у току црквене године. Овај пост посвећен је светим апостолима Петру и Павлу, чији празник Црква прославља 12. јула, а представља период духовне припреме, молитве и преиспитивања сопственог живота.
У савременом времену често се може чути питање шта се сме, а шта не сме јести током поста. Иако је телесни пост важан део православне традиције, Црква нас подсећа да он није сам по себи циљ. Данас је избор посне хране велики, па свако, у складу са својим здрављем, узрастом и благословом свог духовника или свештеника, може да пронађе меру која му одговара. Међутим, суштина поста није на трпези, већ у срцу човека.
Пост је пре свега позив на духовно узрастање. То је време када се верник труди да више него иначе учествује у богослужењима, да чешће приступа молитви, чита Свето писмо и духовну литературу, као и да дубље сагледа свој однос према Богу и ближњима.
Посебно место у посту имају Свете тајне исповести и причешћа. Искрена исповест није само набрајање грешака, већ храбар сусрет са сопственом савешћу. Она човеку помаже да препозна своје слабости, да се покаје и започне борбу за промену. Свето причешће, као највећа светиња православног живота, представља врхунац тог духовног пута и сусрет са самим Христом.
Петровски пост нас подсећа да духовни живот није борба само против великих и очигледних грехова. Често су управо они које сматрамо малим најприсутнији у свакодневици. Оговарање, осуђивање других, грубост, завист, злопамћење, безосећајност према туђој невољи, недостатак стрпљења и разумевања – све су то слабости које неприметно нарушавају и наш однос са људима и наш однос са Богом.
Зато нас Црква позива да током поста не преиспитујемо само садржај свог тањира, већ и садржај свог срца. Да ли смо били спремни да опростимо? Да ли смо показали милосрђе? Да ли смо нашли времена за молитву, за ближње, за човека коме је потребна лепа реч или помоћ? Управо се у таквим питањима открива дубљи смисао поста.
Свети апостоли Петар и Павле, чијем празнику овај пост води, нису били људи без слабости и падова. Напротив, њихови животи сведоче о снази покајања, вере и преображаја. Зато је и Петровски пост прилика да свако од нас, у складу са својим могућностима, учини корак ка духовној обнови.
Циљ поста није само да нешто оставимо или да се нечега одрекнемо, већ да нешто задобијемо. Да постанемо смиренији, трпељивији, милосрднији и ближи Богу. Да се приближимо људима кроз љубав и разумевање, а Богу кроз молитву и покајање.
Ако из овог периода изађемо као бољи људи него што смо били на његовом почетку, ако се ослободимо макар једне лоше навике и стекнемо макар једну врлину више, онда је пост испунио свој најдубљи смисао. Зато су свети оци говорили да пост није гладовање тела, већ гозба душе – време у којем се човек духовно храни оним што је истински важно и непролазно.