Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас да усвајањем новог Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, усаглашено више од 98 одсто захтева ЕУ када је реч о заштити животне средине и Директиви ЕУ о индустријским емисијама, што је изузетно значајно у контексту даљег процеса европских интеграција Србије.

„Када је реч о изменама у пракси, трудили смо се да што већи део одговорности пренесемо на загађивача. Оператер је овим законом добио много већу одговорност када је реч о спречавању и контроли загађивања животне средине, уз укључивање локалне заједнице за одређене гране, што ћемо додатно уредити подзаконским актима. Сматрамо да ће након примене овог закона и свих припадајућих подзаконских аката бити успостављен бољи систем контроле у самим постројењима“, поручила је она за К1 телевизију.

На питање да ли ће сада локална заједница имати већи утицај приликом доласка нових инвеститора, односно да ли ће грађани моћи да утичу на реализацију пројеката у својој средини, Павков је рекла да се то односи на планску документацију, која представља предуслов за реализацију било које инвестиције, Како је навела, иако се тај принцип примењује и сада, овај нови закон је много комплексији и долази као круна свих претходно прибављених дозвола, али и примењује се након добијања употребне дозволе или њеног одговарајућег еквивалента. Истакла је да сада морају бити испуњени сви предуслови који се односе на све сегменте животне средине, али и на остале прописе, како би неко уопште могао да уђе у поступак добијања дозволе за ИППЦ постројење, односно за постројење које подлеже овом закону. Говорећи о значају нових одредаба за грађане Србије, Павков је навела да су уведене обавезе које би требало додатно да унапреде заштиту животне средине, с обзиром на то да је у претходној верзији закона било је препоручено коришћење БАТ закључака.

„То су закључци донети на европском и глобалном нивоу, којима се одређује колике морају да буду граничне емисије загађујућих материја. Овим законом њихова примена постаје обавезна. То значи да они који су их до сада примењивали морају континуирано да се усклађују са закључцима о најбољим доступним технологијама, који се унапређују на годишњем нивоу, па чак и чешће. Они који их до сада нису примењивали, убудуће ће имати ту обавезу“, објаснила је министарка. Према њеним речима, различите привредне гране већ показују спремност да своје пословање прилагоде захтевима зелене транзиције, односно које су због својих производа намењених тржишту ЕУ или другим тржиштима, већ одлучиле да зелена транзиција постане део њихове пословне политике. То је саставни део унапређења њихових технологија у области заштите животне средине. Ми се као држава трудимо да кроз међународне фондове омогућимо привреди у државном власништву, али и приватном сектору, подстицаје за унапређење технолошких постројења, повећање енергетске ефикасности и укључивање обновљивих извора енергије. Све то ће им у будућности допринети смањењу загађења животне средине“, поручила је она.

Одговарајући на питање да ли компанија може да изгуби дозволу за рад уколико одбија да улаже у модернизацију постројења и усклађивање са прописаним стандардима, министарка је реклада контрола обухвата више институција и различите секторе. Интегрисана дозвола подразумева и учешће других институција, међу којима су министарства надлежна за пољопривреду и грађевинарство, истакла је Павков и додала да је важно да грађани разумеју да је инспекцијски надзор у овој области мултисекторски. Током претходне године имали смо 96 надзора над субјектима који припадају овом типу постројења, док смо ове године већ обавили 27. Покушаћемо да додатно интензивирамо контроле. Предвиђене су казне и за прекршајне поступке и за привредне преступе, како за самог оператера, тако и за одговорно лице, којем може бити забрањен рад у одређеној делатности у трајању до десет година“, објаснила је она. Министарка је нагласила да је само од почетка ове године покренуто више поступака против оних који нису поштовали прописе, и поручила да ће Министарство наставити да буде истрајно јер у примени прописа нема разлике. Павков је рекла да без обзира на то да ли су домаће, државне или стране компанија, правила су иста за све јер животна средина такве разлике не препознаје.

„До сада смо издали 69 ИППЦ дозвола, док у нашој евиденцији постоји више од 140 постројења која претходно морају да прибаве потребне дозволе како би могла да уђу у поступак издавања интегрисане дозволе. Контролу ће спроводити инспекција Министарства заштите животне средине, у сарадњи са инспекцијама министарстава надлежних за грађевинарство и пољопривреду посебно у области водопривреде. Уколико буде потребно, биће укључена и еколошка инспекција МУП-а“, изјавила је она. Осврћући се на казнену политику, Павков је оценила да прописани новчани износи за казне нису довољни у односу на последице које загађење може да остави на животну средину, истакавши да три милиона динара за привредни преступ и два милиона динара за прекршај нису довољни да би се надокнадила штета нанета животној средини. Када је реч о томе на који начин ће бити могуће пратити да ли закон функционише у пракси, министарка је рекла да ће од краја године оператери имати обавезу да пријављују све промене у својим постројењима.

„Многи се прилагођавају новим технологијама и уводе нове активности, а све те измене мораће да уносе у дигиталну базу коју ће водити Министарство. Уколико то не буду чинили, биће предвиђене казне и за ту врсту прекршаја. На тај начин ћемо из дана у дан имати увид у стање, не само на основу извештаја инспектора са терена већ и кроз јединствену базу података“, објаснила је Павков. На тај начин ће, истакла је министарка, Министарство моћи да прати ко је шта променио, ко не испуњава обавезе, коме је потребна помоћ, а где је неопходно изрећи казну, што ће бити адекватна смерница за даље деловање.