Алергије су једна од најбрже растућих здравствених појава савременог света. Према проценама лекара, све већи број људи реагује на полен, прашину, храну или животињску длаку. Симптоми могу бити од благог кијања до опасних реакција, али савремена терапија углавном се своди на ублажавање тегоба, а не на трајно решење.
Међутим, нова истраживања покушавају да реше сам узрок алергијске реакције, погрешан одговор имуног система на безопасне супстанце.
Терапија која учи тело да не реагује
Када особа има алергију, имуни систем погрешно препознаје полен, прашину или храну као претњу и покреће читав одбрамбени механизам. Ослобађa хистамин и друге молекуле које изазивају свраб, кијање, сузење очију и упале дисајних путева.
Једна од најперспективнијих метода је контролисано излагање алергенима у малим дозама, како би се имуни систем постепено навикао и престао да реагује претерано. Такав приступ, познат као имунотерапија, већ се користи код неких пацијената, али нова истраживања настоје да га учине прецизнијим и ефикаснијим.
Научници сада истражују како да директно утичу на специфичне имуне ћелије које покрећу алергијску реакцију и да их „програмирају“ да толеришу алерген, што би могло да омогући дугорочну контролу и потенцијално трајно решење.
Зашто алергије постају све чешће
Повећање учесталости алергија делује повезано са савременим животним стилом. Мањи контакт са микробима у детињству, промене у исхрани и загађење ваздуха могу утицати на развој имуног система. Такозвана „хигијенска хипотеза“ указује да имуни систем у стерилнијем окружењу има мање „тренинга“ и зато лакше реагује на нешкодљиве супстанце.
Истраживања такође показују да урбани начин живота, промене у исхрани и хормонски утицаји могу да промовишу алергијске реакције. Деца која одрастају у градским срединама имају већу шансу да развију алергије у односу на оне на селу, где је контакт са микробима и природним окружењем већи.
Нове вакцине и лекови против алергија
Научници тренутно развијају и нову генерацију лекова који блокирају специфичне молекуле одговорне за алергијску реакцију. Један од најперспективнијих приступа укључује лекове који спречавају ослобађање хистамина или инхибирају сигнализацију из имуних ћелија, чиме се спречава појава симптома још пре него што се јаве.
Истражују се и вакцине које делују на дугорочну толеранцију организма према алергену. Оне би могле да промене начин на који имуни систем реагује на полен, прашину или храну и трајно смање осетљивост.
Нада за милионе људи широм света
Све ове стратегије – имунотерапија, лекови, вакцине и модификација имуног система, могу донети преломни моменат у борби против алергија. За милионе људи који сваког пролећа стрепе од полена или избегавају одређену храну, то би значило огромну промену. Живот без свакодневнe стрепње, без сталног узимања лекова и са контролисаним имунитетом, постаје реална могућност.
Истраживања у овој области брзо напредују, а научници верују да смо на корак од тога да алергије више не управљају нашим свакодневним животом, већ да човечанство научи да их контролише.