Године 1770. свет је веровао да је граница између човека и машине коначно избрисана. Волфганг фон Кемпелен, мађарски изумитељ и дворски саветник царице Марије Терезије, представио је у Бечу своје најконтроверзније дело: аутомат за шах познат као „Турчин“.
Била је то дрвена фигура у природној величини, одевена у оријенталну одору са турбаном, која је седела за масивним орманом и покретима леве руке померала фигуре по табли, побеђујући највеће умове тог доба.
Више од осам деценија ова машина је путовала светом, изазивајући страхопоштовање и параноју, док је у њеној унутрашњости куцало срце које није било од месинга.
ТЕХНИЧКИ ТЕАТАР И ВЕЛИКА ОБМАНА
Свака партија почињала је пажљиво режираним ритуалом доказивања „поштења“. Кемпелен би отварао сва врата на кутији, показујући густу мрежу зупчаника, полуга и точкова који су наизглед заузимали сав унутрашњи простор. Публика је била убеђена да види механички интелект.
Након што би навио машину масивним кључем, Турчин би почео да повлачи потезе са застрашујућом прецизношћу.
Када би противник направио грешку или покушао да вара, лутка би затресла главом и вратила фигуру на место, изазивајући језу међу посматрачима.
Међутим, цела та геометрија зупчаника била је само пажљиво пројектована сценографија која је скривала покретно седиште за живи, људски фактор.
ШАХОВСКИ ГЕТО УНУТАР МАШИНЕ
Права истина о Турчину лежи у дисциплини оператера који су се смењивали унутар кутије.
Најпознатији међу њима били су врхунски шахисти тог времена, попут Јохана Алгајера или Вилијама Луиса. Унутрашњи простор је био толико тесан да је шахиста морао бити ситне грађе, проводећи сате у згрченом положају док је око њега владала несносна врућина од свећа које су осветљавале унутрашњост.
Да би пратио потезе на табли изнад себе, шахиста је користио магнетни систем: свака фигура на табли имала је јак магнет који је повлачио гвоздену куглицу на нити унутар кутије, сигнализирајући човеку где је противник одиграо.
ПОБЕДА НАД ИМПЕРАТОРОМ И КРАЈ ИЛУЗИЈЕ
Најславнији пораз који је ова машина нанела догодио се 1809. године у Шенбруну, када је Наполеон Бонапарта изазвао Турчина на мегдан.
Цар је покушао да испровоцира машину нелегалним потезима, на шта је лутка одговорила рушењем свих фигура са табле.
Наполеон се, према сведочењима, насмејао и наставио партију озбиљно, да би на крају изгубио у само 19 потеза.
Чак ни најмоћнији човек Европе није схватио да игра против професионалног шахисте који седи у мраку испод табле.
Бенџамин Френклин је такође играо против Турчина у Паризу, остајући под великим утиском механичке генијалности која је заправо била тријумф људске издржљивости.
САМОВАР И КАТАСТРОФА: ПЕПЕО ТАЈНЕ
Тајна Турчина је преживела Кемпеленову смрт и касније власништво Јохана Мелцела, изумитеља метронома, који је машину одвео у Америку.
Ипак, механизам преваре је почео да пуца када су бивши оператери почели да објављују анонимне чланке у штампи.
Коначни крај ове приче догодио се 1854. године у Филаделфији, када је пожар прогутао Кинески музеј у којем је Турчин био изложен.
Ватра је уништила оно што деценијама ниједан инжењер нити детектив није успео да разоткрије до краја. Турчин је нестао у пламену, остављајући за собом горку мудрост: људи су увек спремнији да верују у чудо технологије него у генијалност човека који је спреман да се сакрије у мраку како би их победио.