Сваког 13. августа, око десет одсто светске популације има пуно право да вам каже да све што радите – радите погрешно. То је Међународни дан леворуких, празник установљен још 1976. године са озбиљном мисијом да скрене пажњу на свакодневне муке људи који живе у свету скројеном по мери десноруких.
Ако мислите да је то безначајна ствар, покушајте као леворука особа да користите маказе, отворите конзерву или напишете дужи текст, а да вам длан не остане размазан мастилом као после полицијског узимања отисака прстију.
Кроз историју је леворукост била много више од практичног проблема. Представљала је социолошку, па и психолошку загонетку. Чак нас је и језик вековима подсећао да „лево“ није баш на добром гласу.
Енглеска реч „sinister“, која означава нешто злокобно, потиче од латинске речи за леву страну. Французи користе реч „gauche“, која поред значења „лево“ означава и неспретност. И код нас се каже да је неко устао на леву ногу када је лоше воље.
Због таквих предрасуда, генерације деце широм света биле су примораване да пишу десном руком. Лева рука везивана је за столицу или држана испод клупе, а свако одступање од „правилног“ сматрано је маном коју треба исправити. Такве методе често су остављале последице, од муцања до проблема са читањем и писањем.
Тек је савремена наука показала да леворукост није хир нити грешка природе, већ последица сложених неуролошких процеса. Код многих леворуких особа израженија је активност десне мождане хемисфере, која се доводи у везу са креативношћу, интуицијом, визуелизацијом и способношћу сагледавања шире слике.
Иако их је у укупној популацији релативно мало, леворуки су оставили необично дубок траг у историји. Занимљиво је да је међу астронаутима који су ходали по Месецу проценат леворуких био већи него у општој популацији. Међу њима је био и Баз Олдрин.
Леворукост је некада могла бити и права борбена предност.
У средњем веку већина замкова имала је спирална степеништа пројектована тако да десноруки браниоци лакше замахују мачем. Појава леворуког нападача често је кварила читаву ту архитектонску логику. И данас леворуки спортисти у тенису, боксу или мачевању умеју да збуне противнике, јер су десноруки навикли на сасвим другачије углове напада.
Крајем двадесетог и почетком двадесет првог века, Белу кућу су насељавали необично бројни леворуки председници. Џорџ Буш Старији, Бил Клинтон и Барак Обама писали су левом руком, док је Роналд Реган рођен као леворук, али је у детињству био приморан да се прилагоди десноруком свету.
Необичну причу има и Пол Макартни. Када је почео да свира гитару, није могао да схвати зашто му инструмент никако не „лежи“. Тек када је видео фотографију кантри певача Слима Витмена који је гитару држао обрнуто, схватио је у чему је проблем. Окренуо је инструмент, препаковао жице и тако започео музичку каријеру која је постала део историје.
Ако сте леворуки, налазите се у занимљивом друштву. Леонардо да Винчи, Никола Тесла, Марија Кири, Исак Њутн, Џими Хендрикс, Пол Макартни, Курт Кобејн, Чарли Чаплин, Кијану Ривс и Анђелина Џоли само су нека од познатих имена која су свет посматрала из мало другачијег угла. Зато, ако данас видите некога како се мучи са маказама, отварачем за конзерве или покушава да пише у свесци са спиралом а да не уврне зглоб у немогућ положај, немојте му се смејати. Свет је можда прилагођен деснорукима, али су га често мењали они који су одувек били помало „наопаки“.
Свим леворуким читаоцима – срећан њихов дан. Живели, и само равноправно!