Ако сте гледали мјузикл са Хјуом Џекменом, видели сте шармантног визионара специфичног изгледа. Међутим, прави П. Т. Барнум, који је преминуо у априлу 1891, био је далеко комплекснија и лукавија фигура. Он није само правио представе; он је био мајстор манипулације који је схватио да људи више од истине воле – добру превару.
Финеас Тејлор Барнум није почео са циркусом. Почео је са „Америчким музејом” у Њујорку, где је излагао све што је голицало машту масе. Његов највећи хит била је „Сирена са Фиџија” – за коју се испоставило да је горња половина мајмуна зашивена за реп велике рибе.
Барнум је имао паролу: „Сваког минута рађа се по једна наивчина.” Он није потцењивао публику, већ је разумео њихову глад за чудима. Чак и када би људи сумњали да је нешто лаж, плаћали су карту само да би видели колико је та лаж добро смишљена.
Прави Барнум је имао лице које је одавало искусног трговца и политичара. Високо чело, проређена коса зачешљана уназад и карактеристичан „орловски” нос давали су му строг, али интелигентан изглед. Није био атлета; био је човек у средњим годинама, често одевен у беспрекорна црна одела са скупоценим прслуцима и џепним сатом који је стално откуцавао – јер за њега је време заиста било новац.
Његов поглед је био продоран и увек усмерен ка публици. Чак и када би се смешкао, чинило се да у глави већ рачуна колико ће карата продати следећег јутра. За разлику од филмске верзије, зрачио је више ауторитетом него романтиком.
Моћ рекламе и стварна чуда
Иако је био познат по преварама, Барнум је свету представио и стварне таленте.
Његова највећа „звезда” био је Чарлс Стратон, познатији као Генерал Том Тамб (Тома Палчић), човек изузетно ниског раста који је постао светска икона. Барнум га је научио да пева, плеше и имитира Наполеона, водећи га чак и пред краљицу Викторију.
Барнум је први схватио моћ „хајпа”. Користио је џиновске плакате, уличне параде и контроверзне новинске чланке (које је често сам анонимно писао да би подигао прашину) како би натерао људе да говоре о његовим чудима.
Барнум је преминуо у 80. години у свом дому у Конектикату. Занимљиво је да је, осећајући да му се крај ближи, замолио једне њујоршке новине да објаве његову читуљу пре него што умре – желео је да лично прочита шта ће свет рећи о њему. Прочитао је, насмејао се и пар дана касније заиста отишао са сцене.
Његово име и данас је синоним за спектакл.
Иако је Холивуд „испеглао” његову биографију, права истина је можда још занимљивија: П. Т. Барнум није био само забављач, већ човек који је разумео да је цео свет једна велика позорница на којој најбоље пролазе они који умеју да испричају највећу причу.