У античким причама богатство је често било знак моћи, али и искушење које лако може да заслепи човека. Управо зато је прича о Краљу Миди преживела векове као упозорење о похлепи и илузији да се срећа може измерити златом.
Његово име данас означава човека који све што дотакне претвара у успех и богатство. Али изворна легенда говори нешто много мрачније: о владару који је добио оно што је желео и убрзо пожелео да то никада није тражио.
КРАЉ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО БОГАТСТВО
Према старим предањима, Мида је владао Фригијом, богатом земљом у Малој Азији. Његов двор био је испуњен златом, драгоценим тканинама и раскошним предметима.
Али ниједно богатство није му било довољно. У митовима се често помиње да је управо та незајажљива жеља за златом обликовала његову судбину. Судбоносни догађај почео је једним необичним сусретом.
СТАРИ СИЛЕН И НЕОБИЧНА НАГРАДА
Једног дана, у близини Мидиног дворца пронађен је човек који је заспао после дуге гозбе. Био је то Силен, пратилац и учитељ бога вина Диониса.
Уместо да га казни или протера, Мида га је угостио у свом двору. Неколико дана је Силен уживао у гозбама и разговорима, а затим га је краљ вратио Дионису.
Захвалан на томе што је његов пратилац безбедно враћен, бог вина је понудио Миди награду, краљ је могао да пожели било шта!
ЖЕЉА КОЈА ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕ
Мида није дуго размишљао. Пожелео је да се све што додирне претвори у злато. Дионис га је упозорио да добро размисли, али краљ није одустао. На крају, бог је испунио његову жељу.
У првом тренутку је изгледало као да је Мида добио највећи дар који човек може да пожели. Када је дотакао грану дрвета, она се претворила у злато. Камен у његовој руци постао је златна груда. Чак су и зидови дворца засијали новим сјајем. Краљ је био одушевљен. Али радост није трајала дуго.
ДАР ПОСТАЈЕ ПРОКЛЕТСТВО
Када је сео за сто, Мида је узео комад хлеба. Чим га је додирнуо, хлеб се претворио у тврдо злато. Покушао је да попије вино, али и оно се претворило у метални сјај чим је дотакло његове усне. Храна и пиће више нису могли да га нахране.
У неким верзијама мита прича постаје још трагичнија: када је загрлио своју ћерку, и она се претворила у златну статуу. Тада је краљ схватио страшну истину. Његов дар није благослов. То је било проклетство!
МОЛБА БОГУ
Заслепљен богатством, Мида је мислио да ће му злато донети савршен живот, а сада је молио само за једну ствар, да се све врати у старо стање.
Очајан, обратио се Дионису и замолио да му одузме дар. Бог је на крају пристао. Рекао му је да оде до реке Пактол и опере руке у њеној води. Када је Мида то учинио, моћ се пренела на реку, чији је песак, према легенди, од тада носио зрнца злата.
Тако је краљ коначно био ослобођен сопствене жеље.
Мит о краљу Миди преживео је хиљаде година јер говори о искушењу које је старо колико и човечанство. Злато у тој причи није само богатство. Оно је симбол сваке жеље која може постати толико снажна да човек заборави на све друго.
Зато се и данас каже да неко има „Мидин додир“ када му све полази за руком. Али древна прича нас подсећа да иза тог израза стоји једна важна истина. Понекад оно што највише желимо може постати управо оно што нас највише угрожава.