Назив „кнедле“ потиче од немачке речи Knödel – назива за куване округле тестене облике који су се вековима развијали у средњој Европи. Корен речи води ка старим германским облицима који означавају чвор, грудву или нешто обавијено и заокружено. У српски језик назив је дошао посредно, преко кухиње и језика некадашње Аустроугарске монархије. У Војводини се и данас може чути и назив „гомбоце“, који долази из мађарског gombóc.
Када се каже „кнедле са шљивама“, име је готово дословно упутство: плод затворен у тесто, скуван и потом увучен у мирис путера и презли.
Кнедле са шљивама немају једног изумитеља. Настале су у простору средње Европе, највероватније у оквиру кухиње која се развијала на територији некадашње Аустроугарске, где су се вековима укрштали немачки, мађарски, словачки, чешки, словеначки и јужнословенски утицаји.
Првобитне верзије нису увек биле од кромпировог теста. Постојале су варијанте од квасног теста, свежег сира и брашна. Данас је у већем делу региона управо кромпирово тесто постало стандард, вероватно зато што је после ширења кромпира у европској исхрани у XVIII и XIX веку постало приступачно, мекано и довољно неутрално да носи воћни фил.
Кнедле су занимљив пример јела које није настало као десерт него као заситно породично јело.
У Аустрији се најчешће користи сорта шљиве цветна шљива (Zwetschge), чвршћа и мање воденаста од многих других сорти. У делу Чешке куване кнедле се не уваљају у презле већ у мешавину мака и шећера. У Војводини је чест обичај да се у место коштице стави коцка шећера и мало цимета.
Некада су кнедле биле самосталан ручак, не посластица. Послуживале су се у великим чинијама из којих је цела породица узимала док су још вреле.
Август је њихово природно време. Не зато што рецепт то захтева, већ зато што зрела шљива тада има довољно шећера и киселине да јелу да равнотежу.
Намирнице
- Кромпир (брашнаст) — 800 г
- Глатко брашно — 220 г
- Јаје — 1 ком
- Путер — 40 г
- Со — 5 г
- Шљиве — 12 ком (средње, зреле али чврсте)
- Шећер — 40 г
- Цимет — 3 г
За ваљање:
- Путер — 80 г
- Презле — 180 г
- Шећер у праху — 30 г
Количина / за колико особа
4 особе
(по 3 кнедле средње величине)
Припрема:
Кромпир скувати у љусци док не омекша. Ољуштити га док је још топао и изгњечити без грудвица. Оставити да падне температура како тесто не би повукло превише брашна.
Додати јаје, растопљен путер, со и брашно. Замесити кратко – само док се добије уједначено тесто. Предуго мешење развија структуру која кнедле чини тешким.
Шљиве опрати и пажљиво отворити без раздвајања половина. Извадити коштицу. У средину ставити мало шећера и прстохват цимета.
Тесто поделити на дванаест делова. Сваки раширити дланом и обавити око шљиве тако да нигде не остане отвор.
Кнедле спуштати у благо посољену воду која тихо ври. Не дозволити јако кључање јер се тесто може распасти.
Кувати око 10–12 минута од тренутка када испливају.
У међувремену растопити путер и кратко пржити презле док не добију боју лешника.
Куване кнедле одмах уваљати у топле презле и посути шећером у праху.
Послужити топло.
Нутритивна вредност по порцији (процена)
- Енергија — око 620 kcal
- Протеини — око 11 г
- Угљени хидрати — око 93 г
- Масти — око 22 г
- Влакна — око 7 г
Добра кнедла није савршено округла и не треба да буде. Треба да се отвори под кашиком тако да се унутра појави врућа шљива која још држи облик. То је јело настало у кухињама у којима се лето није фотографисало – него чувало колико може да траје.