Када је пре готово две деценије у Јагодини најављено отварање Музеја воштаних фигура, многи су ту вест дочекали са скепсом својственом балканском менталитету.
Међутим, 29. априла 2008. године, Србија је добила институцију која је изашла из оквира класичног локалног туризма и постала својеврсни феномен. Овај музеј није само збирка фигура од воска, већ амбициозан грађевински и културни подухват који је Јагодину поставио на мапу европских туристичких атракција као 124. град у свету који поседује овакву поставку.
Првенац од Јагодине до Беча
У моменту када су врата музеја отворена, Јагодина је постала шести град у Европи са оваквом врстом културног садржаја. Податак да је то био први и једини музеј воштаних фигура на читавом Балкану говори о визији да се створи нешто потпуно другачије од традиционалних регионалних поставки. На простору од око 450 квадратних метара, посетиоци су добили прилику да се суоче лицем у лице са личностима које су обликовале историју, културу и спорт Србије.
Статистика посета од самог почетка указује на то да музеј није био само једнодневна сензација. Сваке године десетине хиљада људи пролази кроз ово здање, што га чини једним од најпосећенијих локалитета у овом делу Србије, раме уз раме са јагодинским Зоолошким вртом и Аква парком.
Галерија бесмртника у воску
Поставка је пажљиво планирана како би обухватила најзначајније епохе српске историје. Међу првим фигурама које су заузеле своје место нашле су се личности попут Цара Лазара и Царице Милице, чија се присутност у Поморављу доживљава готово као повратак кући. Мајсторство израде фигура, на којима су радили врхунски вајари са београдске Факултета ликовних уметности, попут Владимира Томића, огледа се у детаљима, од аутентичних материјала одеће до прецизности у цртама лица.
Поред средњовековних владара, посебну пажњу привлаче великани науке и књижевности. Никола Тесла и Иво Андрић стоје као неми сведоци интелектуалне снаге овог простора, док су фигуре попут Патријарха Павла изазвале посебне емоције код посетилаца због своје специфичне духовне тежине. Спортисти који су Србију прославили у свету, пре свих Новак Ђоковић и Владе Дивац, додају поставци савремени тон који посебно привлачи млађу популацију.
Израда сваке фигуре је комплексан процес који захтева месеце рада. Сваки детаљ, од боје очију до текстуре коже, мора бити усклађен са историјским чињеницама и доступним фотографијама. Музеј константно освежава своју поставку, пратећи друштвене промене и интересовања јавности. Тако се у поставци нашао и Владимир Путин, као симбол савремених политичких односа, али и бројни други светски државници који су на директан или индиректан начин повезани са овим простором.
Оно што овај музеј издваја од сличних у свету јесте приступ који није комерцијализован на начин на који то ради Мадам Тисо. Уместо холивудског сјаја, јагодинска поставка се ослања на едукативни карактер, тежећи да посетиоцима, нарочито ученицима током екскурзија, пружи опипљив увид у историјске лекције.
Визија која је променила град
Отварање Музеја воштаних фигура 2008. године било је само један од делова слагалице у трансформацији Јагодине из индустријског града у туристички центар. Ова институција је доказала да за велике пројекте није увек неопходан главни град. Успех овог подхвата лежи у чињеници да је Јагодина успела да интегрише културу, забаву и историју у јединствен производ који већ више од петнаест година успешно одолева времену.
Данас, када се осврнемо на ту 2008. годину, јасно је да је отварање овог музеја био храбар искорак у непознато. Бројке о посетиоцима, квалитет фигура и чињеница да је и даље јединствен у овом делу Европе, потврђују његову релевантност и значај за културни идентитет савремене Србије. Ова зграда у парку „Поток“ остаје место где историја, макар на тренутак, постаје опипљива и стварна.