Идеја да свака крвна група захтева посебну дијету постала је популарна почетком 1990-их, захваљујући књизи др. Питера Дадема „Eat Right 4 Your Type“. Огроман број људи у свету је прихватио ову теорију, верујући да А, Б, О или АБ крвна група диктира које намирнице су „пријатељске“ или „штетне“ за тело. Међутим, савремена наука показује да не постоји клинички доказ да дијета по крвним групама утиче на здравље или метаболизам на начин који аутор тврди. Истраживања објављена у „American Journal of Clinical Nutrition“ (2013) и „PLoS One“ (2014) нису пронашла никакву корелацију између крвне групе и губитка тежине или побољшања здравствених параметара при примени оваквих дијета.
Научна перспектива
Прича о дијети по крвним групама делује убедљиво, јер користи лаичку логику: различите крвне групе су „еволутивно различите“, па је логично претпоставити да и исхрана треба да варира. Дадем тврди да људи са крвном групом О треба да једу више меса, А да буду вегетаријанци, а Б да конзумирају млечне производе. Међутим, генетски и физиолошки аспекти крвних група нису повезани са варијацијама у метаболизму или дигестивним процесима. Савремена генетика и нутрициологија показују да су индивидуалне разлике у организму много сложеније и да зависe од више фактора, укључујући животни стил, физичку активност и микробиом црева, а не само од крвне групе.
Погрешне претпоставке и ризици
Иако дијета по крвним групама може деловати безопасно у кратком периоду, она може довести до неуравнотежене исхране. На пример, особе са крвном групом А које избегавају месо могу бити у ризику од недовољног уноса протеина и витамина Б12. Истовремено, избегавање одређених намирница без медицинског разлога може повећати фрустрацију и довести до прекидa дијетe. Америчко удружење нутрициониста (Academy of Nutrition and Dietetics, 2017) наглашава да нема научне основе за предности дијете по крвним групама у контексту контроле тежине или превенције хроничних болести.
Дијета по крвним групама је идеалан пример како маркетинг и популарна култура могу створити мит који преживљава и без научне подршке. Књиге, семинари и интернет сајтови ширили су ову идеју, нудећи „лак начин“ да се изгуби тежина или побољша здравље. Примамљивост је била у поједностављеном приступу: само познајте своју крвну групу и следите упутства. Историјски, слични трендови у исхрани су се појављивали већ у 20. веку – попут дијета које искључују целе групе намирница или „детоксикационих“ метода и сваки пут су научници морали да разјасне да су користи често прецењене или потпуно неосноване.
Људи широм света, од Америке до Јапана, прилагођавали су своју исхрану у складу са крвним групама, често трошећи хиљаде долара на специјалне производе и суплементе. На пример, у Јапану, тржиште производа „за крвну групу А“ вреди милијарде јена, са производима као што су посебни хлебови, напици и чајеви. У стварности, људи са истом крвном групом могу имати потпуно различите нутритивне потребе, зависно од физичке активности, старости и генетике, што разоткрива колико је мит несистематичан.
Многи нутриционисти данас истичу да је боље пратити индивидуалне потребе организма него слепо следити крвне групе. Др. Памела Ходсон, нутрициониста са Универзитета у Лондону, истиче: „Фокусирајте се на разнолику и уравнотежену исхрану, а не на фиктивнa ограничења крвних група“. Историјски гледано, мит је преживео због једноставног механизма људског мозга – жеље за лаким решењем и визуелним системом категорија. Наука, међутим, показује да је за одржавање здравља кључно праћење укупне енергије, нутритивног садржаја и личних потреба организма, а не крвне групе.
Идеја о исхрани по крвним групама можда делује примамљиво, али је научно непотврђена. За већину људи, правилна исхрана подразумева уравнотежене оброке, довољно воћа и поврћа, протеина, здравих масти и хидрата. Чињенице показују да је фокус на крвној групи више маркетиншки трик него стварна потреба тела. Када људи прихвате науку као водич, а не мит, могу доћи до бољег здравља без непотребних ограничења и конфузије.