У суровој клими Аљаске, где су правила често другачија него у остатку света, градић Талкитна постао је планетарно познат не по својим рудницима или пејзажима, већ по свом најдуговечнијем и најћутљивијем функционеру.
Све је почело 1997. године, када су становници овог места, незадовољни понуђеним људским кандидатима на локалним изборима, одлучили да из чисте протестне ироније своје гласове дају једном тек рођеном мачету пронађеном у кутији испред локалне продавнице.
Тако је Стубс, именован због свог кратког репа, постао почасни градоначелник и симбол грађанског пркоса који ће трајати пуне две деценије.
Политички протокол и свакодневица у Талкитни
Живот мачка Стубса на функцији није био само симболичан, већ је захтевао строгу рутину која је градићу давала посебан ритам. Његов „кабинет” се заправо налазио у локалној продавници, где је већину дана проводио надгледајући грађане са пулта или дремајући на гомили папира.
Оно што је Стубса издвајало од обичних мачака била је његова невероватна хладнокрвост према почастима и слави. Чак и када би се испред продавнице створили редови туриста са камерама, градоначелник је задржавао свој стоички став, допуштајући тек појединим „гласачима” да га почешу иза ушију.
Његова појава је била толико ауторитативна да су локалци у шали говорили како је Стубс једини политичар који никада не лаже – јер никада ништа и не обећава. Ова врста тихе дипломатије учинила је Талкитну оазом без политичких тензија, где су се сви проблеми решавали уз кафу, док је градоначелник тихим предењем давао свој незванични благослов свакој градској одлуци.
Његова владавина била је лишеној скандала, корупције и празних обећања, што га је брзо учинило најпопуларнијим политичарем у САД. Стубс није доносио законе нити је потписивао буџете, али је његова функција била далеко од безначајне.
Као жива туристичка атракција, мачак је у Талкитну доводио хиљаде посетилаца из целог света, директно помажући локалну економију само тиме што је постојао.
Сваког поподнева, овај почасни градоначелник би се појављивао у локалном ресторану „Nagley’s General Store” где би из винске чаше пио свој омиљени коктел – воду са додатком мачје траве, што је постао својеврсни ритуал који су туристи помно пратили и фотографисали.
Током својих двадесет година на власти, Стубс је преживео неколико атентата у виду напада паса, случајне падове, па чак и гласине о политичким противницима, али је његов ауторитет остао непољуљан све до смрти у дубокој старости 2017. године.
Његов одлазак пренели су сви светски медији, од Би-Би-Сија до Си-Ен-Ена, уз напомену да је Талкитна за време његовог мандата доживела највећи процвета.
Стубс је доказао да је за успешно вођење једне заједнице понекад довољно само не сметати људима, бити доследан својој природи и знати када треба дремати док други воде жучне расправе. Иако је политичка сцена данас пуна буке, сећање на најмирољубивијег градоначелника са Аљаске остаје као подсетник да моћ, када се правилно користи, може бити једноставна попут предења у крилу задовољног грађанина.