Скоро сваки власник кућног љубимца доживео је тај тренутак. Пас је малочас мирно лежао на поду. Мачка је дремала на фотељи. А онда, без икаквог упозорења, као да је неко притиснуо невидљиво дугме. Трк. Још један трк. Па јурњава кроз цео стан, клизање по паркету, скокови преко намештаја, нагли заокрети и пуна брзина као да је у питању финале олимпијске трке. Неколико минута касније све се завршава исто тако нагло како је и почело. Љубимац стане, седне и понаша се као да се ништа није догодило. Власници широм света овај феномен називају „zoomies”. Иако делује као нека врста животињског лудила, наука има прилично једноставно објашњење.
Стручни назив је FRAP – Frenetic Random Activity Periods, што би се могло превести као периоди нагле, интензивне и наизглед насумичне активности. Реч је о потпуно нормалном понашању које се јавља код многих животиња, а нарочито код паса и мачака.
Најчешћи разлог је вишак енергије.
Баш као што деца понекад имају потребу да трче без јасног разлога, и животиње морају негде да потроше нагомилану енергију. Ако су дуже време мировале, спавале или биле затворене у простору, организам једноставно тражи начин да се „испразни“.
Зато се зумији често јављају увече, након буђења или после дужег периода мировања. Код паса постоји још један занимљив окидач. Многи власници примећују да њихов љубимац почиње да јури као без главе одмах након купања. Разлог није потпуно разјашњен, али се претпоставља да комбинација узбуђења, осећаја олакшања и потребе да се осуши ствара праву експлозију активности.
Код мачака су зумији често повезани са њиховим природним ловачким инстинктом. У дивљини би предатори имали кратке, али изузетно интензивне налете активности током лова. Иако данашња кућна мачка већину дана проводи на јастуку, њен мозак и даље носи програм стар хиљадама година. Повремени спринт кроз ходник заправо је одјек живота њених дивљих предака.
Занимљиво је да су зумији далеко чешћи код младих животиња. Штенци и мачићи готово су шампиони у оваквим испадима енергије. Како старе, ови налети постају ређи и мање интензивни, иако никада потпуно не нестају.
У већини случајева нема разлога за бригу. Напротив, зумији су често знак да је животиња здрава, расположена и пуна живота. Проблем може постојати само ако су овакве епизоде претерано честе или праћене другим необичним понашањем, што онда захтева савет ветеринара.
Можда зато власници паса и мачака толико воле те кратке нападе лудила. У свега неколико минута видимо нешто што нас подсећа да испод питомог љубимца који спава на каучу и даље живи биће створено за трчање, лов, игру и кретање.
А понекад је потребан само један тренутак да нам то покаже – пуном брзином. Постоји и један детаљ који многе људе изненади. Зумији нису резервисани само за псе и мачке.
Научници су сличне налете енергије забележили код коња, зечева, коза, па чак и код слонова. Снимци младих јагњади која изненада поскакују по ливадама или коза које без очигледног разлога јуре у круг показују да је ова појава много распрострањенија него што се некада мислило.
Као да природа понекад свим животињама подари кратак тренутак чисте радости, без икаквог другог циља осим кретања. Занимљиво је да људи у томе лако препознају и део себе.
Ко није осетио изненадну потребу да прошета, потрчи, заплеше или једноставно избаци нагомилану енергију после дугог дана? Разлика је само у томе што ми своје импулсе углавном контролишемо, док су животиње искреније према ономе што осећају.
Можда нас зато зумији толико забављају. У тим кратким тренуцима видимо нешто потпуно спонтано – чисту радост кретања, онакву какву су жива бића осећала много пре него што су постојали градови, куће и каучи на којима данас спавају наши љубимци.