Догађаји:
1141 — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.
1348 — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.
1862 — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрвавијој бици у дотадашњој америчкој историји.
1866 — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјестник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.
1896 — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6′ СГШ.
1929 — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић.
1941 — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
1943 — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.
1945 — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато„.
1945 — Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије усвојила резолуцију којом се поздравља и прихвата одлука Главног народноослободилачког одбора Војводине о укључивању аутономне Војводине у састав федералне јединице Србије.
1948 — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
Фото: Википедија
1962. Ухапшен је југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, бивши најближи сарадник Јосипа Броза Тита. Разлог хапшења било је објављивање његове књиге „Разговори са Стаљином“. Било је то четврто хапшење и судјење Дјиласу од како се, јануара 1954. године, разишао са руководством Кумунистичке партије Југославије.
1966. Из Средоземног мора код шпанске обале извадјена је америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке.
1963. Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.
1971. У Стокхолму је пуцано на југословенског амбасадора Владимира Роловића, који је осам дана касније умро од последица рањавања. Атентатори Мирослав Барешић и Андјелко Брајковић ухваћени су и осудјени у Шведској на доживотну робију.
1992. Дан пошто је Европска заједница (ЕУ) признала независност Босне и Херцеговине, босански Срби прогласили су у Бањалуци независност Републике Српске, а представници босанских Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали су оставке.
1992. САД су признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.
1994. У главном граду Руанде Кигалију убијен је премијер Агате Увилингијимана
2004. Више од 600 Ирачана је погинуло, а преко 400 је рањено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду је званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, предводјених САД, од чега већина након проглашња краја главних војних операција 1. маја 2003. године.
2005. Индија и Пакистан су обновиле аутобуску линију која је после 60 година повезала подељени регион Кашмира.
2009. Бивши председник Перуа Алберто Фуџимори осуђен је на 25 година затвора за злочине против човечности током владавине од 1990. до 2000. године. То је била прва пресуда демократски изабраном шефу државе једне латиноамеричке земље пред домаћим судом.
2013. На председничким изборима у Црној Гори по трећи пут је победио Филип Вујановић и освојио петогодишњи мандат, док је његов противкандидат Миодраг Лекић добио 7.600 гласова мање.
2017. У нападу камионом на пролазнике у пешачкој улици Стокхолма четири особе су погинуле и 15 је повређено, шведска полиција је оценила да је реч о терористичком делу.
2018. Преко Жежељевог моста у Новом Саду поново је успостављен железнички саобраћај, 19 година након његовог рушења у НАТО бомбардовању.
2023. Европска фудбалска унија (Уефа) основала је „Уефа фудбалски одбор“ који окупља 20-так стручњака задужених за формулацију предлога о развоју фудбала.
2024. Рат у Појасу Газе, између Израела и Палестинаца, који траје пуних шест месеци, сматра се најсмртоноснијим икада вођеним на тој малој, опкољеној палестинској територији.
Рођења:
1770 — Вилијам Вордсворт, енглески песник. (прем. 1850)
1925 — Вера Мишчевић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1944)
1928 — Џејмс Гарнер, амерички глумац и продуцент. (прем. 2014)
1928 — Алан Џеј Пакула, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1998)
1934 — Ташко Начић, српски глумац. (прем. 1993)
1937 — Бранислав Петровић, српски песник и новинар. (прем. 2002)
1939 — Франсис Форд Копола, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор.
1944 — Макото Кобајаши, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2008).
1954 — Џеки Чен, кинески мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент, сценариста и певач.
1964 — Расел Кроу, новозеландско-аустралијски глумац, продуцент и музичар.
Смрти:
1614 — Ел Греко, шпански сликар. (рођ. 1540)
1943 — Јован Дучић, српски и југословенски писац, песник и дипломата .(рођ. 1871)
1947 — Хенри Форд, амерички инжењер. (рођ. 1863)
1965 — Драгиша Брашован, архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (рођ. 1887)