Догађаји:
1237 — У манастиру Милешева сахрањене су мошти Растка Немањића – Светог Саве, првог српског архиепископа, који је умро 27. јануара 1235. у Великом Трнову у Бугарској. Турци су 1594. извадили мошти и спалили их на Врачару у Београду.
1527 — Војска бурбонског војводе Карла опустошила је и опљачкала Рим и побила око 4.000 његових становника.
1626 — Холандски насељеник Петер Минојт купио је од Индијанаца острво Менхетн, на којем је касније изграђен Њујорк, за бижутерију у вредности од 60 гулдена.
1757 — У Седмогодишњем рату пруски краљ Фридрих II освојио је Праг, који су браниле аустријске трупе.
1804 — У Остружници код Београда одржана прва Скупштина представника целог побуњеног народа у Београдском пашалуку – Скупштина у Остружници.
1840 — Пуштене су у промет прве поштанске марке у Великој Британији од једног и два пенија с ликом краљице Викторије I.
1919 — На Версајској мировној конференцији Немачкој су одузете колоније у Африци.
1932 — Француског председника Пола Думеа у Паризу је убио руски емигрант.
1937 — Немачки цепелин Хинденбург је изгорео у пожару док је покушавао да пристане у морнаричку базу Лејкхерст у Њу Џерзију, одневши животе 36 особа.
1974 — Западнонемачки канцелар Вили Брант поднео је оставку због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источнонемачки шпијун.
1979 — На изборима у Аустрији победила је Социјалдемократска партија Аустрије Бруна Крајског.
1981 — САД су протерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.
1991 — У Сплиту су избиле демонстрације против ЈНА у којима је убијен војник Сашко Гешовски.
1993 — Народна скупштина Републике Српске на Палама одлучила је да се о Венс-Овеновом мировном плану за Босну изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.
1994 — Отворен је тунел испод Ламанша.
1996 — Влада председника Гватемале Алвара Арсуа и вође левичарске гериле су потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата.
1999 — Министри иностраних послова седам најразвијенијих земаља Запада и Русије (Група 8) договорили су се на састанку у Бону о принципима за окончање рата на Косову.
2000 — У близини Нанта на југу Француске у изгорелом аутомобилу „фијат уно“ пронађено је тело папараца Жан-Пола Андансона, који је последњих десет година фотографисао краљевске породице и филмске звезде. Он и његов ауто довођени су у везу са саобраћајном несрећом у Паризу када је погинула принцеза Дајана и њен пријатељ Доди ел Фајед.
2001 — У Ирану, на фудбалском стадиону у Сари, два лица су погинула, а око 300 повређено, када се током утакмице, коју је посматрало око 30.000 гледалаца, срушио кров на стадиону.
2003 — Савет безбедности УН продужио је санкције уведене Либерији 2001. због њене наводне помоћи побуњеницима у Сијери Леонеу. Њима је укључен и ембарго на увоз оружја, као и на извоз дијаманата.
2004 — Суд у Либији осудио је пет медицинских сестара из Бугарске и једног палестинског лекара на смрт због наводног инфицирања око 400 либијске деце вирусом Сиде у педијатријској болници у Бенгазију. ОЕБС је упутио Либији апел да не погуби осуђене, а резолуција истог садржаја достављена је парламентарцима из 50 земаља-чланица те организације.
Рођења:
1758 — Максимилијан Робеспјер, француски политичар, један од најпознатијих вођа Француске револуције. (прем. 1794)
1856 — Роберт Пири, амерички истраживач, предводник прве експедиције која је стигла на Северни пол. (прем. 1920)
1856 — Зигмунд Фројд, аустријски неуролог, познат као утемељитељ психоанализе. (прем. 1939)
1868 — Михаило Петровић Алас, српски математичар. (прем. 1943)
1895 — Рудолф Валентино, италијанско-амерички глумац. (прем. 1926)
1904 — Хари Мартинсон, шведски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1974). (прем. 1978)
1915 — Орсон Велс, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1985)
1923 — Драган Савић, српски аутор стрипова, карикатуриста, сликар и новинар, познат и као један од оснивача листа Ошишани јеж. (прем. 2009)
1924 — Пуриша Ђорђевић, српски редитељ и сценариста. (прем. 2022)
1926 — Бранка Митић, српска глумица. (прем. 2012)
1937 — Рубин Картер, америчко-канадски боксер. (прем. 2014)
1938 — Сретен Драгојловић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 1971)
1940 — Весна Пешић, српска социолошкиња и политичарка.
1940 — Нинослав Радовановић, српски академик и доктор медицинских наука.
1941 — Ивица Осим, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2022)
1945 — Драго Бранковић, српски педагог, учитељ и професор Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, у пензији.
1947 — Љубомир Врачаревић, српски мајстор борилачких вештина, творац реалног аикида. (прем. 2013)
1950 — Предраг Пузовић, српски свештеник и бивши професор универзитета, инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.
1952 — Кристијан Клавје, француски глумац, сценариста, редитељ и продуцент.
1953 — Тони Блер, британски политичар, премијер Велике Британије (1997—2007).
1961 — Џорџ Клуни, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.[17]
1964 — Бобан Марковић, српски музичар, један од најзначајнијих трубача на Балкану.
1966 — Маја Новељић, српска глумица.
1971 — Тил Бронер, немачки џез музичар.
1971 — Крис Шифлет, амерички музичар, најпознатији као гитариста групе Foo Fighters.
1972 — Александар Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер
1973 — Дејан Томашевић, српски кошаркаш.
1979 — Ратко Варда, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш.
1980 — Димитрис Дијамантидис, грчки кошаркаш
1982 — Миљан Мрдаковић, српски фудбалер. (прем. 2020)
1983 — Дани Алвес, бразилски фудбалер.
1993 — Наоми Скот, енглеска глумица и певачица.
1995 — Немања Антонов, српски фудбалер.[42]
Смрти:
523 — Трасамунд, краљ Вандала и Алана
1859 — Александар фон Хумболт, немачки географ и природњак
1862 — Хенри Дејвид Торо, амерички писац
1910 — Едвард VII, краљ Велике Британије и Ирске.
1939 — Константин Сомов, руски писац
1949 — Морис Метерлинк, белгијски писац фламанског порекла, Нобеловац
1952 — Марија Монтесори, италијанска едукаторка
1957 — Светолик Гребенац је био адвокат и новинар,
1960 — Пал Абрахам пијаниста, композитор, диригент.(рођ. 1892)
1992 — Марлен Дитрих, америчка филмска глумица немачког порекла.
1994 — Станко Опачић Ћаница је био учесник Народноослободилачке борбе, политички представник Срба у Хрватској, заточеник Голог отока и сакупљач народног културног блага
1997 — Душан Анђелковић (књижевник), српски и југословенски књижевник. (рођ. 1910)
1999 — Горан Раичевић, Југословенски атлетичар.
2000 — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар (рођ. 1932)
2007 — Стеван Раичковић је био српски песник и академик.
2014 — Војо Стојановски, македонски певач. (рођ. 1949)
Дан победе над фашизмом