Догађаји:
1520 — Током шпанског освајања Мексика у Теночтитлану је убијен последњи цар Астечког царства Монтезума II.
1559 — Поводом потписивања мира у Като-Камбрезију организоване су витешке игре у којима је несрећно настрадао француски краљ Анри II.
1859 — Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.
1876 — Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.
1908 — У источни Сибир је пао Тунгуски метеорит од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у средњој Европи.
1913 — Наредбом бугарског краља Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.
1930 — Уједињено Краљевство признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.
1934 — Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника у „Ноћи дугих ножева”, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
1936 — Етиопски цар Хајле Селасије упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.
1941 — На Белом Брегу у околини Зајечара одржано саветовање ОК КПЈ за Тимочку Крајину на ком је донета одлука о формирању Бољевачког, Тимочко-Заглавског и Крајинског партизанског НОП одреда.
1943 — Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.
1944 — Одржано је друго засједање ЗАВНОБиХ-a у Санском Мосту.
1948 — Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.
1950 — Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.
1960 — Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.
1962 — Последњи припадници француске Легије странаца су напустили Алжир.
1963 — Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.
1971 — Совјетски космонаути Георгиј Добровољски, Владислав Волков и Виктор Патсајев су погинули приликом приземљења свемирског брода Сојуз 11, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
1974 — Руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу.
1989 — Судански генерал Омар ел Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.
1995 — Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.
1996 — Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
1997 — Кина је званично преузела контролу над Хонгконгом после 156 година британске колонијалне управе.
1999 — Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.
2001 — Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве „Геј параде” у Србији.
Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм „Наташа”. То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.
Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „Хладног рата” и прекида односа који су трајали 20 година.
2003 — Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима Републике Српске, а потом изручен том суду.
2004 — Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио председника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у Републици Српској смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.
Рођења:
1470 — Шарл VIII Валоа, краљ Француске (1483—1498). (прем. 1498)
1888 — Вукосава Велимировић, српска вајарка, списатељица за децу, илустраторка, ликовна критичарка и преводилац. (прем. 1965)
1893 — Валтер Улбрихт, немачки комунистички политичар. (прем. 1973)
1911 — Чеслав Милош, пољско-амерички књижевник, есејиста, преводилац и дипломата, добитник Нобелове награде за књижевност (1980). (прем. 2004)
1917 — Сузан Хејвард, америчка глумица и модел. (прем. 1975)
1929 — Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац и певач. (прем. 2015)
1933 — Томислав Ивић, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2011)
1938 — Мирко Новосел, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2023)
1951 — Станли Кларк, амерички музичар и композитор, најпознатији као басиста и контрабасиста.
1956 — Петар Јањатовић, српски музички новинар и критичар.
1959 — Винсент Д’Онофрио, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
1962 — Предраг Бјелац, српски глумац.
1963 — Владимир Вермезовић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1963 — Ингви Малмстен, шведски музичар, најпознатији као гитариста.
1965 — Мич Ричмонд, амерички кошаркаш.
1966 — Мајк Тајсон, амерички боксер.
1975 — Ралф Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1.
1982 — Лизи Каплан, америчка глумица.
1983 — Шерил, енглеска певачица.
1985 — Мајкл Фелпс, амерички пливач
1990 — Јака Блажич, словеначки кошаркаш
1990 — Невена Јовановић, српска кошаркашица.
1990 — Душан Лајовић, српски тенисер.
1992 — Јована Стевановић, српска одбојкашица.
Смрти:
1938 — Милан Ракић, српски писац, позоришни критичар и дипломата (рођ. 1876)
1974 — Алберт Кинг, мајка Мартина Лутера Кинга (рођ. 1904)
1983 — Боро Андов, македонски писац (рођ. 1920)
1987 — Федерико Момпу, шпански композитор и пијаниста (рођ. 1893)
1995 — Филис Хајман, америчка певачица (рођ. 1949)
2001 — Чет Аткинс, амерички музичар, текстописац и музички продуцент (рођ. 1924)
2017 — Симон Веј, француска политичарка и адвокатица (рођ. 1927)
2019 — Борка Павићевић, српски драматург, колумниста и културни активиста (рођ. 1947)
2019 — Момир Булатовић (рођ. 1956)