Догађаји:
1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод „Бизмарк“, при чему је погинуло 2.300 људи.
1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељне уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
1992 — У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
1993 — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
1997 — НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
2000 – ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју.
2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.
Рођења:
1868 — Алекса Шантић, српски песник. (прем. 1924)
1876 — Петар Бајаловић, српски архитекта. (прем. 1947)
1879 — Лусил Вотсон, канадска глумица. (прем. 1962)
1897 — Џон Кокрофт, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1951). (прем. 1967)
1911 — Винсент Прајс, амерички глумац. (прем. 1993)
1922 — Кристофер Ли, енглески глумац и певач. (прем. 2015)
1923 — Хенри Кисинџер, амерички политичар и дипломата, 56. државни секретар САД. (прем. 2023)
1936 — Иво Брешан, хрватски књижевник, драматург и сценариста. (прем. 2017)
1936 — Сенка Велетанлић, српска певачица и глумица. (прем. 2026)
1936 — Луј Госет Млађи, амерички глумац. (прем. 2024)
1947 — Бранко Облак, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.
1950 — Ди Ди Бриџвотер, америчка музичарка
1967 — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
1970 — Џозеф Фајнс, енглески глумац.
1971 — Пол Бетани, енглески глумац.
1972 — Ивет Сангало, бразилска певачица.
1975 — Џејми Оливер, енглески кувар.
1984 — Блејк Ејхерн, амерички кошаркаш.
1987 — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.
Смрти:
366 — Прокопије, римски узурпатор (рођ. 326)
927 — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.
1564 — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (рођ. 1509)
1840 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (рођ. 1782)
1910 — Роберт Кох, немачки бактериолог. (рођ. 1843)
1964 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (рођ. 1889)
1988 — Ернст Руска, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1906)
2005 — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (рођ. 1923)
2016 — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (рођ. 1925)