Догађаји:
1689 — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени.
1822 — Трупе под командом Антонија Хосеа де Сукреа потукле Шпанце у бици код Пичинче.
1844 — Проналазач телеграфа Семјуел Морзе послао прву телеграфску поруку на удаљеност од 65 km, из Вашингтона у Балтимор. Порука гласила: „Шта је то Бог урадио?“.
1883 — Отворен Бруклински мост који је повезао Менхетн с Бруклином у Њујорку.
1926 — Отворена Универзитетска библиотека у Београду. Прва зграда у данашњој Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине. Назив Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ добила 1946.
1941 — Немачки ратни брод „Бизмарк“ у Другом светском рату потопио британску крстарицу „Худ“ при чему је од 1.422 морнара су преживела три.
1964 — У тучи на фудбалској утакмици у престоници Перуа, Лими, изазваној одлуком судије да поништи гол домаће екипе, погинуло више од 300 људи.
1968 — Током студентских демонстрација у Француској председник Шарл де Гол предложио референдум. Побуњени студенти запалили Париску берзу.
1970 — На полуострву Кола почело је бушење Колске супердубоке бушотине, која је са крајњом дубином од 12.262 m постала најдубља рупа икада избушена и најнижа вештачка тачка на Зељми.
1981 — Председник Еквадора Хаиме Ролдос Агилера и седам људи погинуло када је у авиону експлодирала подметнута бомба.
1982 — У Иранско-ирачком рату иранске трупе вратиле контролу над Корамшаром, који су Ирачани држали 20 месеци.
1992 — Кандидат конзервативаца Томас Клестил изабран за председника Аустрије уместо Курта Валдхајма.
Косовски Албанци одржали прве паралелне опште изборе. Власти у Србији изборе прогласиле нелегалним, али их нису ометале.
1993 — Еритреја је стекла независност од Етиопије после 30 година рата.
На Тибету избиле жестоке демонстрације против кинеских власти.
1994 — У јурњави муслиманских ходочасника у Меки у Саудијској Арабији погинуло 270 људи.
1999 – НАТО бомбардовање СРЈ
2000 — Израел после 22 године повукао трупе из окупационе зоне од 15 km у граничном подручју с Либаном. Мировне трупе Уједињених нација ушле у то подручје 28. јула.
Хрватска постала 26. чланица Партнерства за мир.
Апелациони суд у Сантјагу укинуо имунитет бившем чилеанском диктатору, генералу Аугусту Пиночеу, чиме је омогућено да му се суди за кршење људских права за време његове владавине.
2001 — Двадесет троје људи погинуло и више од 300 повређено када се урушила свадбена сала у Јерусалиму.
2002 — Председници САД и Русије Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.
2004 — Ђаци из Крагујевца допутовали у Сарајево, у Босни и Херцеговини, у прву екскурзију из Србије после 14 година.
Рођења:
1544 — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар. (прем. 1603)
1686 — Габријел Фаренхајт, немачки физичар и проналазач, конструктор првог термометра са живом. (прем. 1736)
1743 — Жан Пол Мара, француски лекар и новинар, један од вођа Француске револуције. (прем. 1793)
1819 — Викторија Хановерска, британска краљица. (прем. 1901)
1899 — Сузан Ленглен, француска тенисерка. (прем. 1938)
1905 — Михаил Шолохов, руски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (1965). (прем. 1984)
1925 — Драган Јеремић, српски естетичар, књижевник и књижевни критичар. (прем. 1986)
1931 — Мајкл Лонсдејл, француски глумац. (прем. 2020)
1938 — Михаило Јанкетић, српски глумац. (прем. 2019)
1940 — Јосиф Бродски, руски песник и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1987). (прем. 1996)
1941 — Боб Дилан, амерички амерички музичар, писац и песник.
1941 — Владимир Цветковић, српски кошаркаш и спортски функционер
1949 — Џим Бродбент, енглески глумац.
1953 — Алфред Молина, енглески глумац.
1956 — Шон Кели, ирски бициклиста.
1965 — Џон Рајли, амерички глумац, комичар, певач, сценариста и продуцент.
1966 — Ерик Кантона, француски фудбалер и фудбалски тренер.
1973 — Руслана, украјинска певачица.
1973 — Владимир Шмицер, чешки фудбалер.
1977 — Јелена Ђокић, српска глумица
1979 — Трејси Макгрејди, амерички кошаркаш.
1987 — Фабио Фоњини, италијански тенисер.
1988 — Евертон Луиз Гимараис Биљер, бразилски фудбалер.
1989 — Павел Громико, руски кошаркаш.
Смрти:
1543 — Никола Коперник, пољски полимата, најпознатији као астроном и математичар. (рођ. 1473)
1974 — Дјук Елингтон, амерички џез музичар (пијаниста) и композитор. (рођ. 1899)
1995 — Харолд Вилсон, британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства у два наврата и вођа Лабуристичке партије. (рођ. 1916)
2013 — Антонио Пучадес Касанова, шпански фудбалер. (рођ. 1925)
2017 — Драгомир Станојевић, српски каскадер. (рођ. 1941)
2019 — Душица Жегарац, српска глумица. (рођ. 1944)
2023 — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица. (рођ. 1939)