Догађаји:
217. п. н. е. — Птолемеј IV Филопатор је поразио селеукидског краља Антиоха Великог у бици код Рафије.
168. п. н. е. — Римљани под заповедништво Луција Емилија Паула су поразили код Пидне македонског краља Персеја, који се предао након битке и тиме окончао Трећи македонски рат.
1533 — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч.
1593 — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска.
1815 — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут.
1826 — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република.
1874 — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.
1894 — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија.
1914 — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921.
1940 — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Компјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске.
1941 — Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР.
Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације.
1944 — СССР је покренуо операцију Багратион против немачке армијске групе Центар.
1945 — Окончана је битка за Окинаву победом Американаца.
1965 — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа.
1965 — Дијего Армандо Марадона је у четвртфиналу Светског првенства 1986. против Енглеске постигао гол руком и гол који је касније проглашен голом столећа.
1994 — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир.
2000 — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу.
2001 — Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду.
Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет.
2003 — У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску.
Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бакингамске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.
Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.
Рођења:
1757 — Џорџ Ванкувер, британски истраживач. (прем. 1798)
1805 — Ђузепе Мацини, италијански политичар и револуционар, оснивач организације Млада Италија. (прем. 1872)
1826 — Богобој Атанацковић, српски књижевник и адвокат. (прем. 1858)
1892 — Жак Конфино, лекар и писац. (прем. 1975)
1897 — Норберт Елијас, немачки социолог. (прем. 1990)
1898 — Ерих Марија Ремарк, немачки писац. (прем. 1970)
1898 — Зенон Косидовски, пољски писац, есејиста и песник. (прем. 1978)
1906 — Били Вајлдер, америчко-аустријски сценариста, продуцент и редитељ. (прем. 2002)
1936 — Крис Кристоферсон, амерички музичар и глумац. (прем. 2024)
1941 — Мајкл Лернер, амерички глумац. (прем. 2023)
1943 — Мајкл Костерлиц, британско-амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (2016).
1944 — Жерар Муру, француски научник, пионир на пољу електротехнике и ласера, добитник Нобелове награде за физику (2018).
1949 — Мерил Стрип, америчка глумица
1952 — Грејам Грин, канадски глумац. (прем. 2025)
1958 — Брус Кембел, амерички глумац, продуцент, писац и редитељ
1962 — Клајд Дрекслер, амерички кошаркаш
1964 — Ден Браун, амерички писац.
1968 — Миодраг Божовић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер.
1970 — Растко Цветковић, српски кошаркаш.
1984 — Јанко Типсаревић, српски тенисер.
Смрти:
1535 — Џон Фишер, енглески кардинал.
1969 — Џуди Гарланд, америчка глумица и певачица. (рођ. 1922)
1987 — Фред Астер, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1899)
1990 — Иља Михајлович Франк, совјетски физичар. (рођ. 1908)
2017 — Богољуб Митић, српски глумац и комичар. (рођ. 1968)
2017 — Квет Масире, бивши председник Боцване. (рођ. 1925)