Догађаји:
451 — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију.
1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја.
1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“.
1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.
1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.
1891 — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.
1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.
1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
1960 — Краткотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.
1960 — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.
1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу.
1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.
1991 — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.
1992 — Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.
2000 — Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.
Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
2001 — Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.
Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.
Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.
2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.
2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.
2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.
2021 — У војном делу компаније Слобода Чачак дошло је до експлозије током које је троје људи лакше повређено. Експлозија се десила у погону у коме није било електричне струје, значи да у том погону није било никаквих електричних водова које би могли да доведу до неких варнице које би изазвале експлозију. Тако да се експлозија десила под јако чудним околностима, а надлежни органи испитују узрок експлозије, укључујући и могућност саботаже.
Рођења:
1819 — Жак Офенбах, француски композитор и челиста. (прем. 1880)
1902 — Марко Ристић, српски писац, песник и дипломата. (прем. 1984)
1909 — Ерол Флин, аустралијско-амерички глумац. (прем. 1959)
1928 — Мартин Ландау, амерички глумац, учитељ глуме и продуцент. (прем. 2017)
1928 — Жан-Мари ле Пен, француски политичар, оснивач и дугогодишњи председник странке Национални савез. (прем. 2025)
1930 — Јован Антић, српски глумац. (прем. 1994)
1931 — Џејмс Толкан, амерички глумац. (прем. 2026)
1933 — Дени Ајело, амерички глумац, продуцент и музичар. (прем. 2019)
1937 — Љубомир Драшкић Муци, српски редитељ, сценариста и глумац (прем. 2004)
1941 — Стивен Фрирс, енглески редитељ и продуцент.
1942 — Зденка Вучковић, хрватска певачица. (прем. 2020)
1949 — Лајонел Ричи, амерички музичар, глумац и музички продуцент.
1952 — Џон Гудман, амерички глумац и комичар.
1956 — Витомир Поповић, српски академик, универзитетски професор, доктор правних наука и политичар.
1958 — Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент.
1967 — Владимир Драгутиновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
1967 — Никол Кидман, аустралијска глумица
1968 — Роберт Родригез, амерички редитељ, сценариста и продуцент
1969 — Драган Мићић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер.
Смрти:
840 — Луј I Побожни, франачки краљ и цар Светог римског царства. (рођ. 778)
1459 — Ретродраг Ситничар, српски витез. (рођ. 1421)
1597 — Вилем Баренц, холандски истраживач. (рођ. отприлике 1550)
1836 — Емануел Жозеф Сиејес, француски револуционар и свештеник. (рођ. 1748)
1837 — Вилијам IV, британски краљ. (рођ. 1765)
1923 — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачког покрета. (рођ. 1878)
1933 — Клара Цеткин, немачка револуционарка. (рођ. 1857)
1943 — Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. (рођ. 1914)
1973 — Георгиј Вернадски, руски историчар. (рођ. 1887)
2002 — Јован Христић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни и позоришни критичар. (рођ. 1933
2005 — Џек Килби, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1923)
Празници и дани сећања
Светски дан избеглица